Након што је привремено одлучила да уведе појачане граничне контроле, Пољска је постала 12. земља Европске уније која се одлучила на овај корак.
Већина земаља као званичан разлог наводи безбједност и заустављање прилива илегалних миграната. Иако су ове мјере према Шенгенском споразуму дозвољене, њихово продужавање забрињава и грађане и институције у Бриселу.
Шенгенски споразум – један од стубова европске политике који омогућава слободу кретања људи и робе у Европи, доведен је у питање након што су многе земље поново увеле привремене контроле на унутрашњим границама.
Формално, такав потез допушта члан 25. Шенгенског кодекса – али само у случају озбиљне пријетње јавном реду и на строго ограничен временски рок. Међутим, многе државе те контроле продужавају изнова, некад и годинама, наводе аналитичари за Блиц.
– Због тога се често и критикује Европска комисија и тежи се ка томе да се то у будућности промијени. Статистике су показале да заправо цијела прича око увођења граничних прелаза има своје недостатке, дакле, не даје такве добре резултате у борби против илегалних миграција, као што је, рецимо, појачана полицијска сарадња. Тако да, негде је идеја да се у будућности више иде ка јачању сарадње између полицијских управа држава и, наравно, ка јачању саме спољне границе Европске уније – објашњава Марко Тодоровић из Центра за европске политике.
Ограничења се изнова продужавају
Ограничења се изнова продужавају усљед миграционих проблема које Европу муче већ годинама, објашњавају аналитичари. Осим што успоравају проток људи и робе, контроле повећавају логистичке и економске трошкове што, истиче за Блиц директор Института за европске студије Слободан Зечевић, највише погађа управо грађане.
– Што се тиче контроле, вјероватно неки пут се само надзире прелаз на границе и заустављају се нека возила које цариници, односно полицајци, сматрају да су сумњива, некада могу да зауставе свако возило, да претресају возила, да контролишу путне исправе, али све то је једна огромна регресија у односу на оно што је било, то је потпуна слобода кретања грађана Европске уније на територији ЕУ – додаје Зечевић.
Рјешење ЕТИАС?
Из Центра за европске политике наводе и да Европска уније рјешење за сада види у дигитализацији. Нови Ентри/Егзит систем, као и ЕТИАС за земље ван ЕУ, требало би да модернизују и олакшају контролу на спољним границама и смање потребу за унутрашњим мјерама појединачних земаља.
– Чини ми се да са увођењем Ентри еxит система и ЕТИАС система што је предвиђено за 2026. годину, мислим да ће овај тренд полако кренути да се враћа, и да ће можда само неке најзабринутије земље, попут рецимо Француске, која је у перманентном страху од тероризма, да ће можда само оне наставити да користе ту клаузулу о могућности да се то продужава – каже Тодоровић.
Зечевић додаје и да је потребно да се ЕУ заиста позабави овим проблемом, и да крене да рјешава тај проблем на нивоу Уније.
– Да каже, ми вам гарантујемо неће више улазити мигранти, јер је ово право слободе кретања у ствари није намијењено мигрантима, оно је намијењено прије свега грађанима ЕУ и нама, евентуално који смо ван ЕУ, али који имамо легално туристичке визе и желимо да осетимо неколико земаља, а да нема проблема са тим – тврди Зечевић.
Уз бољу заштиту спољашњих граница Европе, Шенген би, кажу познаваоци прилика, поново могао да оживи, уколико Пакт о азилу и миграцијама у потпуности ступи на снагу од љета наредне године.
