Док у већини европских земаља цијене пољопривредних производа и даље падају, забиљежени су драматични скокови улазних трошкова и појединих намирница на одређеним тржиштима. Најновији подаци Евростата за други квартал откривају гдје је спуњена статистика појефтињења, а које су земље забиљежиле највећа поскупљења хране и пољопривредне производње.
У другом тромесечју (период од априла до јуна), цијене пољопривредних производа на нивоу ЕУ пале су за 5,8 одсто у односу на исти период прошле године. Ово представља треће тромјесечје заредом како цијене биљеже пад, и то нешто снажније него на почетку године.
У чак 20 чланица ЕУ цијене су биле ниже него лани. Највећи пад забиљежен је у следећим земљама:
Данска: пад од 17,2%
Ирска: пад од 16,2%
Летонија и Естонија: пад од 14,5%
Када је ријеч о основним прехрамбеним производима у ЕУ, највише је појефтинило млијеко (16,6%), а слиједе свјеже воће са просјечним падом од 8,3% и житарице са 5,6%. Са друге стране, свјеже поврће је у поменутом периоду у просјеку поскупјело за 6,4%, док су јаја забиљежила благи раст цијене од 1,7%.
Мимо општег европског тренда појефтињења, Хрватска је са Малтом подијелила прво мјесто у ЕУ по највећем поскупљењу пољопривредних производа у другом кварталу, са растом од 3,9 одсто у односу на исти период прошле године. Ипак, овај раст је блажи у поређењу са почетком године, када су цијене биле више за 8,6 процената. Поред њих, раст цијена биљеже и Кипар (3,5%), Финска (2,9%), као и Португал, Грчка и Румунија, пише Пословни.
У Хрватској су забиљежена следећа кретања цијена у односу на исти период прошле године:
Пасуљ: драстичан скок од готово 25% током прољећних мјесеци.
Свјеже поврће: поскупљење од 7,8% (након пада од 12% у првом кварталу).
Јаја: поскупљење од 7,7%.
Након стабилности током 2025. године и у првом кварталу ове године (када су били мањи за 0,4%), трошкови добара и услуга за пољопривредну производњу у ЕУ порасли су у другом кварталу за 4,7 одсто.
Овај скок је првенствено узрокован високим цијенама енергената и ђубрива на нивоу Уније:
Енергија и мазива: скупљи за 22%, уз скок цена моторних горива од чак 33,1%.
Вјештачка ђубрива и побољшивачи земљишта: поскупљење од 13,4% (комбинована НПК ђубрива поскупјела су за 10,96%).
Улазни трошкови у пољопривреди порасли су у свим чланицама ЕУ. Највећи раст забијлежиле су Литванија (16,4%), Румунија (11,7%), Летонија (9,7%) и Финска (9,0%).
Хрватска заузима пето место у ЕУ по расту улазних трошкова са скоком од 8,7 одсто (док су у првом кварталу трошкови још били у паду за 2,3%). Главни разлог за овај притисак је драстичан скок цијена горива:
Моторна горива за пољопривреднике у Хрватској: поскупјела су за чак 84,5% у односу на исти период прошле године.
Вјештачка ђубрива: скупља за 14,7% у просјеку (НПК ђубрива скочила за 16%).
На другој страни спектра, најблажи раст улазних трошкова забиљежен је у Мађарској и Португалу (по 1,2%), те на Малти (1,5%).
