Историјски састанак одржан је синоћ у Бијелој кући, када су Доналд Трамп, Владимир Зеленски и бројни европски лидери разговарали о крају рата у Украјини. Први пут послије више од три године, чини се да има наде да ће овај крвави сукоб који је однио на стотине хиљада живота заиста бити окончан.
Трамп је након састанка најавио и да организује сусрет Зеленског и Путина, али судећи по свему што је у Вашингтону изговорено, као побједнице изаћи ће Русија и Америка, док ће највећу цијену платити Украјина, Европа и сам Зеленски.
За разлику од дебакла који се догодио током претходне посјете Зеленског Бијелој кући, Трамп га је овог пута дочекао у пријатељској атмосфери.
Кључне ствари о којима је било ријечи на састанцима су: Мировни споразум о крају рата, безбједносне гаранције за Украјину и подијела територије.
Прва ставка је позитивна за све укључене стране. Када је друга у питању, на ову тему су први пут поменуте безбједносне гаранције које би Америка пружила Украјини, а трећа никако није добра по Кијев, јер, по свему судећи, Трамп жели да испуни Путинову жељу и допусти му да задржи контролу над Донбасом.
Кренимо редом.
Нема прекида ватре
Иако је жеља Кијева, а и европских савезника Украјине, била да прво дође до прекида ватре, односно да напади Русије на Украјину престану, па да након тога буде ријечи о мировном споразуму, Трамп је поново прихватио Путинову жељу.
Њемачки канцелар Фридрих Мерц је на састанку са Трампом и рекао да је прекид ватре неопходан услов, на шта је предсједник Америке истакао да то није предуслов, “јер је до сада заустављао ратове без прекида ватре”.
Ово значи да ће Русија практично до дана када мировни споразум буде потписан наставити са разорним нападима на територију Украјине.
Безбједносне гаранције, али на терету Европе
До сада су САД оклијевале да преузму било какву обавезу у правцу безбједносних гаранција, препуштајући то Великој Британији и Француској са њиховом такозваном „коалицијом вољних“. Али коментари из Бијеле куће сугеришу да би САД сада могле бити спремне да помогну, и то на сљедеће начине:
Чизме на терену: Ово се сматра најмање вјероватним. Трамп овај рат сматра проблемом Европе, нечим што се „никада не би догодило да је он био на власти“. За њега би слање копнених трупа, чак и у мировној улози, значило велику промјену курса.
Ваздушне и морске патроле: Ово је вјероватније. Америчко ратно ваздухопловство већ је изводило надзорне летове изнад Црног мора и других подручја како би пратило ток овог рата.
Обавјештајни подаци: Амерички сателитски и ваздушни обавјештајни подаци показали су се кључним у помагању Украјини да заустави напредовање руских инвазионих снага.
Логистика: Иако је Трампова администрација назначила да жели да смањи своје војно присуство у Европи, ово је једно несмртоносно подручје у којем би Вашингтон вјероватно радо помогао.
Иако је Трамп поручио да је Америка спремна да пружи безбједносне гаранције Украјини, што је изазвало одушевљење Зеленског, не треба занемарити друге изјаве америчког предсједника које заправо откривају његове намјере.
Спреман је Трамп да помогне, према сопственим ријечима, али ће највећи терет морати да сноси Европа – такође према његовим ријечима, што значи да ће овај задатак вјероватно пасти на европске савезнике Украјине, док ће Америка имати значајно мању улогу.
Према новом извјештају Финанциал Тимес-а, Украјина ће се обавезати да купи америчко оружје у вриједности од 100 милијарди долара као дио договора за добијање америчких безбједносних гаранција.
Украјина мора да се одрекне дијела територије
И долазимо до тачке која је за Украјину најболнија, а то је територија. Трамп је Зеленском већ поручио да се опрости од Крима, а чини се да исто мисли за Донбас.
Путин захтјева да му се да контрола над цијелим Донбасом да на сребрном тањиру.
Подручје које се назива Донбас састоји се из два региона:
– Луганск, ког Руси скоро у потпуности контролишу
– Доњецк, који је око 70 одсто под руском контролом
Донбас је историјски важно индустријско подручје Украјине, гдје се налазе рудници угља и тешка индустрија, као и многе старе фабрике за производњу оружја из времена када је Украјина била дио Совјетског Савеза.
Неки амерички званичници говорили су о могућности добијања вјеродостојних безбједносних гаранција од Русије у случају да Украјина пристане на услове Москве.
Постоји готово једногласно мишљење, како међу јавношћу у Украјини, тако и међу политичким лидерима у Европи, да никакве гаранције које би Путин могао да понуди не би вриједеле ништа.
Русија је гарантовала украјинску безбједност у споразуму из Будимпеште из 1994. године, а затим је закључила Уговор о пријатељству са Украјином 1997. године, али их је прекршила у нападу на Украјину 2014. године.
Споразум из Минска, а затим “Минск 2”, услиједили су након те инвазије, али их је Русија поново прекршила.
Уочи руске инвазије на Украјину у јануару и фебруару 2022. године, Путин је лично и више пута нагласио свим европским лидерима који су га контактирали да Русија нема намјеру да нападне Украјину – све док није дошао дан када је то учинила.
Чињеница је да једноставно нема документарних или потврђених доказа да су Путинове амбиције у Украјини ограничене на регион Донбаса.
Али постоји обиље документарних и потврђених јавних доказа који говоре супротно – да под Путиновим вођством Русија намјерава да освоји цијелу Украјину и поново је апсорбује у Руску Федерацију.
Све “гаранције” које би Путин могао да понуди на путу ка овом крајњем циљу треба сматрати само тактичким и краткорочним.
Пошто није поштовао ниједан од својих претходних споразума у вези са било којим аспектом европске безбједности, његов досадашњи модус операнди сугерише да ће прекршити све нове безбједносне гаранције чим у томе види предност.
Када је могућ сусрет Путина и Зеленског
Амерички предсједник најавио је путем своје друштвене мреже Трутх Социал након што су састанци завршени да организује састанак Путина и Зеленског. Он је појаснио да је због позива Путину прекинуо састанак са лидерима НАТО у Бијелој кући.
Како је на конференцији за медије најавио њемачки канцелар Фридрих Мерц, могуће је да се састанак одржи у року од двије недјеље.
– Сви су веома задовољни могућношћу мира за Русију и Украјину. На крају састанка позвао сам предсједника Путина и започео припреме за састанак, на мјесту које ће бити накнадно одређено, између предсједника Путина и предсједника Зеленског. Након тог састанка, биће одржан трилатерални сусрет, који ће укључивати двојицу предсједника и мене. Још једном, ово је био веома добар, рани корак ка окончању рата који траје готово четири године. Потпредсједник Џеј Ди Венс, државни секретар Марко Рубио и специјални изасланик Стив Виткоф координирају са Русијом и Украјином – написао је на својој мрежи Трусх Социал, пише Блиц.
