Годинама слушамо најаве о томе како ће доћи до обрачуна са криминалом у јавним предузећима, до отпуштања вишка радника и до прекида лошег пословања.
Од силног обрачуна није било ништа, а остао је само укупан дуг јавних предузећа који је у прошлој години износио преко милијарду марака.
Као основни разлог за негативно пословање јавних предузећа наводи се страначко запошљавање и кадрирање, које не оставља простора за професионално управљање предузећима. Деполитизација јавних предузећа један је од приоритета на путу ка ЕУ, међутим очигледно је да не постоји политичка воља да се овај проблем ријеши, каже Дамјан Ожеговић из Transparency International BiH.
„Политичке странке црпе своју моћ из јавних предузећа и других јавних установа и институција, на начин да запошљавају страначку војску која им је одана и која им враћа подршку на изборима. Други начин је да се новац извлачи из јавних предузећа кроз поступке јавних набавки и да се ресурси јавних предузећа користе за придобијање подршке грађана углавном пред изборе“, каже Ожеговић.
Политичке партије јавна предузећа посматрају као својеврсну материјалну награду за побједу на изборима.
„Политичке партије из власти, након избора, приликом расподјеле коалиционог плијена траже дио свог колача, како би могле у јавна предузећа и друге јавне институције запослити одређен број страначких колега који су им давали подршку на изборима“, каже Ожеговић.
Јавна предузећа не би смјела бити предмет политичког договора и трговине, већ би морала пословати по моделу корпоративног управљања, сматра економиста Зоран Павловић.
„Власници се одвајају од управљача, да будем крајње баналан. Они који управљају дужни су да одговарају за резултате свог рада. Ја бих код таквих компанија увео да сваки директор са овлаштењима потпише бланко меницу на сву своју имовину и имовину своје фамилије, како би био одговоран за резултате које ће постићи, а не да буде кадровик који ће кад год му пошаљу некога да га запосли, требало или не требало, а то је трошак“, каже Павловић.
Република Српска има чак 223 јавна предузећа са 27.000 запослених, од којих су већина хронични губиташи. Укупан дуг је према подацима из 2024. године био већи од милијарду марака.
„Дошли смо у ситуацију да нити једно јавно предузеће није нити позитивно, а камо ли профитабилно, за разлику од Федерације гдје рецимо имамо Телеком БиХ који сваке године да у буџет Федерације 100 милиона марака, а они то распореде где је потребно. Не требамо се бавити деполитизацијом, ми треба да се бавимо професионализацијом и управљања и власничке структуре која ће давати инструкције или планове рада за те компаније, без обзира о ком сектору се ради“, каже Павловић.
Буџетом Републике Српске за прошлу годину планирана је дивиденда од јавних предузећа у износу од 100 милиона марка, а остварена је у износу од свега 14,5 милиона марака.
