Цијене основних животних намирница расту из дана у дан, па свако повећање плата „поједе инфлација“.
Да ли ће ново најављено повећање плата довести то новог раста инфлације и новог таласа смањења куповне моћи становништва?
Од 1. јануара идуће године у Републици Српској најнижа плата за неквалификоване раднике биће 1000 а, за високу стручну спрему 1450 марака.
До краја године очекује се и да ће Влада Федерације донијети сличну одлуку.
Раст плата према процјенама стручњака не значи и повећање куповне моћи грађана, јер стална инфлација која на дневном нивоу утиче на поскупљење основних животних намирница, „поједе“ свако повећање плата.
Професор Економског факултета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић сматра да повећање најниже плате неће довести и до повећања инфлације.
– Ова одлука се прије свега може посматрати као редистрибутивна улога минималне зараде. У смислу да се један дио дохотка из профита послодаваца у индустријама које нису нарочито конкурентне и софистициране да преусмјери на побољшање стандарда наших радника, зато што смо имали један апсурд у нашој економији да у таквим врстама дјелатности сте имали релативно високе добити и порађали смо милионере, а да се све то могло десити на уштрб стандарда радника. Зато је ова мјера везана за повећање минималца нешто што требамо поздравити – рекао је Млинаревић.
Оно у чему се економисти слажу, јесте то да држава треба да размишља о фискалном растерећењу и смањењу пореза и доприноса.
– Смањите их за 10 одсто па ћете видјети да ће се повећати економска активност, а радници ће имати повећање плате у еквиваленту оних доприноса који они плаћају – каже економиста Мухарем Карамјић, а економиста Предраг Млинаревић сматра да држава одрицањем једним дијелом новца од пореза и доприноса не би имала „рупе у буџету“.
– Због чињенице да ће се то повећање усмјерити на додатну тражњу кроз друге облике пореских прихода, то онда буде порески неутрално, што значи да држава не направи рупу у буџету, него са друге стране да надомјести један дио онога што је она раније узимала према радницима – истакао је Млинаревић.
Осим што се држава не бави олакшицама за послодаваце, не бави се ни контолом цијена основних животних намирница, које расту из дана у дан. То примјећују и грађани .
„То иде како је коме ћејф, чини ми се да тако и диже цијене“, „ Највише храна поскупљује“, „Поскупљује све по малим гранапима“, „Раст цијена у задњим годинама и раст плата и пензија уопште једно друго не прати“, рекли су анкетирани грађани Источног Сарајева, преноси БН.
Да цијена потрошачке корпе расте из мјесеца у мјесец потврђују и из Удружења потрошача „ДОН“ из Приједора.
– Свакодневно смо свједоци да имамо све више производа са смањеном грамажом , а имамо све веће цијене било ког производа. На ово нико и не обраћа пажњу, а грађани испаштају. Треба дефинитивно да се покрене једна велика акција провјере свих цијена намирница који су на нашем тржишту, да се ово не дозволи, толика маржа на лијекове коју сада имамо од око 20 одсто и да се прехрамбени артикли не могу поскупљивати сваки дан – закључила је Муриса Марић извршни директор Удружења потрошача „ДОН“ – Приједор.
Из Удружења потрошача упозоравају да се у Српској припрема и поскупљење свих комуналних услуга за 20 одсто.
Уз већ најављено поскупљење горива, плус свакодневни раст цијена основних животних намирница, долазимо до закључка да „Ко преживи, причаће“.
