Пошовани Сокочани, као новинар и хроничар једног времена, осјећам потребу да вас подсјетим на догађаје којима сам лично свједочила, а на које ме подсјетила цијела ова ситуација која се тренутно одвија око спортске дворане. Мислим да је право вријеме да се овога присјетимо, не да бисмо жалили, него да бисмо овај пут реаговали на вријеме.
Као новинар у локалном радију, 2013. године, пратила сам судска рочишта везана за продају Хотела Романија. Већина тих рочишта, тада, али и годинама уназад, завршавала се без конкретног исхода. Примјера ради, проблеми са пословањем хотела настали су још 2005. године.
Због дугогодишње небриге, вриједност имовине хотела била је сведена на минимум, док су дуговања према радницима и другим повјериоцима временом постала готово већа од саме вриједности хотела (процијењена вриједност хотела 2011. године износила је 1.430.236 КМ, дуговања за плате радницима 564.160 КМ, а дуг за доприносе 298.713 КМ.)
Након дугогодишње агоније, 2014. године појављује се инвеститор (данас високо позиционирани политичар), који купује хотел путем судске лицитације за 230.702 КМ. Дају се обећања, објављују огласи, људи се пријављују и надају — посебно у тренутку када је држава имала програме субвенција за запошљавање. Све је дјеловало као почетак опоравка.
А онда, након избора, слиједи оно што данас сви знамо.
Хотел је срушен 2017. године, а нама су остале само фотографије, сјећања, понека критика и много закашњеле памети.
Занимљиво је да је управо у том времену, док је Хотел Романија пропадао, а потом и срушен, паралелно започела изградња новог хотела у приватном власништву.
У јавности су у том периоду постојале различите интерпретације догађаја везаних за судбину Хотела Романија. Важно је напоменути да хотел није био у власништву Општине Соколац, те да су се поступци одвијали кроз надлежне правне и судске процедуре.
Данас, годинама касније, имамо ситуацију која с разлогом забрињава. Спортска дворана, чија је процијењена вриједност преко 3 милиона КМ, стављена је под хипотеку због кредита од 500.000 КМ и то зарад дуговања другог предузећа.
Уколико би се дозволило да дугови расту, постоји реалан ризик да тржишна вриједност од 3 милиона остане само број на папиру, а да стварна цијена буде сведена на висину дуга.
Такав слијед околности често се у пракси показује као модел по којем вриједна имовина заврши знатно испод своје стварне вриједности, а тамо гдје постоји имовина велике вриједности која се нађе у проблемима, неријетко се појављују они који у томе виде пословну прилику.
За разлику од хотела, који је био комерцијални објекат, спортска дворана је много више од тога.
То је мјесто гдје одрастају генерације дјеце и спортиста.
Једино у шта се сада становници општине Соколац могу поуздати јесте чињеница да је спортска дворана у власништву Општине, што подразумијева и директну одговорност локалних институција за њено управљање, одржавање и очување њене вриједности у интересу заједнице.
У прилог овој причи говори и недавна информација да је Надзорни одбор „Нове Романије“ донио одлуку о продаји дијела имовине некадашњег индустријског гиганта. Према доступним подацима, ријеч је о објекту и земљишту чија се процијењена вриједност мјери у милионима, док се у јавности помињу знатно нижи износи потенцијалне продаје.
Ово пишем како бих нас подсјетила и упозорила на могућност најгорег исхода, не са намјером да се било коме припише одговорност унапријед, већ да се на вријеме сагледају сви ризици и спријече посљедице које би могле настати.
