Уставни суд БиХ утврдио је да одлука о оснивању канцеларије и процедури именовања главног преговарача са ЕУ и његовог замјеника није у складу са Уставом БиХ, те наложио Парламентарној скупштини БиХ да у року од шест мјесеци нормира ову процедуру.
Захтјев за оцјену уставности ове одлуке поднио је 31 посланик Народне скупштине Републике Српске.
Уставни суд БиХ је навео да одлуку о оснивању канцеларије и процедури именовања главног преговарача са ЕУ и његовог замјеника није потврдио Дом народа Парламентарне скупштине БиХ, иако је Уставом БиХ предвиђено да све законодавне одлуке морају да одобре оба дома.
– Стога одлука коју је донио један дом законодавног тијела не представља одлуку Парламентарне скупштине БиХ и таква одлука не може произвести правно дејство јер није у складу са одредбама Устава БиХ – наводи се у саопштењу.
Одлучујући о захтјеву 11 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, Уставни суд БиХ је утврдио да одлука о утврђивању Нацрта устава Републике Српске није у складу са Уставом БиХ, јер “одредбе које представљају основ уставног уређења Републике Српске нису усклађене са одредбама Устава БиХ и коначним и обавезујућим одлукама Уставног суда”.
Уставни суд БиХ је наложио Народној скупштини Републике Српске, свим надлежним органима у Српској, као и свим службеним или одговорним особама у тим институцијама да обуставе све активности које предузимају на основу Одлуке о утврђивању Нацрта устава Републике Српске.
Додаје се да Одлука о утврђивању Нацрта устава Републике Српске престаје да важи наредног дана од дана објављивања одлуке Уставног суда БиХ у “Службеном гласнику БиХ”.
Уставни суд БиХ утврдио је да су неуставне одредбе Закона о полицији унутрашњим пословима Републике Српске у дијелу које се односи на дигитално потписивање и издавање квалификованих дигиталних сертификата и персонализацију докумената, те заштите инфраструктуре.
Захтјев за оцјену уставности одредби Закона о полицији и унутрашњих пословима Републике Српске поднио је замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Кемал Адемовић.
У образложењу се наводи да Република Српска ове одредбе није ускладила са Законом о Агенцији за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ, Законом о личној карти БиХ и Законом о путним исправама БиХ.
Одлучујући о захтјеву првог замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Дарка Бабаља за оцјену уставности Закона о финансирању политичких организација Републике Српске, Уставни суд БиХ је закључио да овај закон није у складу са Уставом БиХ и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.
У образложењу се наводи да укидање буџетског финансирања (политичких странака) “представља несразмјерно мијешање које нарушава принцип једнаких могућности и политички плурализам као темеље слободе удруживања у демократском друштву”.
Уставни суд БиХ је одбацио као недопуштен захтјев 11 чланова Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ за утврђивање постојања спора између БиХ и Републике Српске у вези са доношењем одлука о избору предсједника и чланова Владе и Републике Српске због ненадлежности за одлучивање.
У образложењу је наведено да доношење оспорених одлука није проузроковало спор, јер је ријеч о питању правилности процедуре избора предсједника и чланова Владе Републике Српске које је регулисано Уставом Српске, а не Уставом БиХ и за које је надлежан Уставни суд Републике Српске.
