Сједење по неколико сати свакодневно може да буде штетно за тијело и мозак, међутим ново истраживање научника са шведског Института Каролинска сугерише да активности попут плетења или рјешавања слагалица, умјесто бесциљног листања друштвених мрежа или пасивног гледања екрана помаже у неутралисању неких негативних ефеката седентарних навика.
Научници са анкетирали 20.811 одраслих Швеђана, већином жена старих између 35 и 64 године, о њиховој недјељној физичкој активности и времену проведеном у “ментално активном” и “ментално пасивном” седењу, преноси Ен-Би-Си Њуз.
Прво су учеснике испитали 1997. године, а затим су их поново пратили 19 година касније како би процијенили ризик и стање деменције.
Седентарно понашање, дуга сједења, лежања или полулежећи положај, повезани су са “главним факторима ризика за деменцију”, попут високог крвног притиска, болести срца, дијабетеса и гојазности, рекао је Матс Халгрен, главни истраживач на Институту Каролинска и аутор студије.
Међутим, активност мозга је кључни елемент у заштити од тих оштећења.
– Мозак функционише попут мишића – рекао је он. Неактивно коришћење мозга током дужих периода може на крају да утиче негативно на делове повезане са меморијом и учењем.
У анкети, ментално активно сједење укључивало је канцеларијски рад, сједење на састанку, као и плетење и шивење. Активности попут решавања слагалица на рачунару сматране су интелектуално стимулативним.
Гледање ТВ-а или слушање музике док сједите рачунало се као ментално пасивно понашање. У студији, која је објављена у Америцан Јоурнал оф Превентиве Медицине, учесници који су више времена проводили у ментално пасивном сједењу имали су “значајно већи ризик од развоја неке врсте деменције у будућности”, рекао је Халгрен.
Користећи статистички модел, истраживачи су предвидели како промијене у менталној активности утичу на ризик од деменције: додавање једног сата ментално активног понашања док се седи смањује ризик од деменције за четири одсто, замјена једног сата ментално пасивног понашања са активним смањује ризик за седам процената, комбиновањем физичке активности, попут ходања, са ментално активним понашањем, смањује ризик за 11 одсто.
Студија има ограничења пошто је почетна анкета спроведена прије готово три деценије, када паметни телефони, друштвене мреже и бескрајно листање нису постојали.
Ранија анализа је показала да старији људи могу да имају когнитивне користи од коришћења телефона, али се мање зна о њиховом утицају на децу и младе.
Пошто се студија заснива на самопријављивању, истраживање не може да закључи да ли ментално пасивне активности повећавају ризик од деменције или да ли људи са већим ризиком од деменције више практикују пасивне активности.
Према Халгреновим речима, чак и ако се технологија промијенила, “путање које утичу на деменцију су фундаментално исте данас као и прије 30 година”.
Његов савјет за смањење ризика од деменције је једноставан – смањите сједење и више се крећите, пише РТС.
