Конструкције и фикције суткиње Тошић – Уложена жалба на скандалозну пресуду Основног суда у Сокоцу

Како сазнаје портал „Соколац срце Романије“ адвокатска канцеларија нашег некадашњег главног и одговорног уредника уложила је званичну жалбу Окружном суду у Источном Сарајеву на недавну скандалозну пресуду Основног суда у Сокоцу, коју потписује суткиња Миодрага Тошић, у правној ствари тужитељице Сњежане Јоловић против Д.Р. Првостепена пресуда, којом се усваја тужбени захтјев за накнаду штете због наводне клевете, према оцјени одбране и правних стручњака које смо контактирали, представља школски примјер правне арбитрарности, арбитраности и низа скандалозних контрадикторности.

Подсјећамо, наш некадашњи главни и одговорни уредник кажњен је новчаном казном у износу већем од 6.000 конвертибилних марака, иако у моменту објављивања спорног чланка није обављао ту функцију, већ се искључиво бавио техничким и графичким одржавањем портала.

БРУТАЛНА ПОРУКА и ГОВОР МРЖЊЕ упућени начелнику општине Соколац

Спорни поступак покренут је након текста објављеног на нашем интернет порталу у јуну 2023. године, у којем се указивало на сумње о финансијским проневјерама у Општини Соколац. Јоловићка је пред тадашњим начелником општине лично признала извршење тешких злоупотреба и присвајање новца који је припадао буџету и грађанима Сокоца, о чему постоје и службене забиљешке.

ЦРНО НА БИЈЕЛО: Судски списи ПОТВРДИЛИ криминал у Сокоцу – Сњежана Јоловић признала да је узимала буџетски новац „јер јој је био потребан“!

УКРАЛА БУЏЕТСКИ НОВАЦ, ПРИЗНАЛА КРИВИЧНО ДЈЕЛО ПА НАПЛАТИЛА „ДУШЕВНЕ БОЛИ“

На основу сумњивих радњи Одбора на жалбе општине Соколац, кривична пријава против Јоловићке је стопирана, а „дебљи крај“ ће по свему судећи извући Д.Р. – ни крив ни дужан. Како се види из судских списа, Јоловићка је од друготужене општине Соколац након судског поравнања током 2025. године већ наплатила 1.807,40 КМ и остаје да наплати преостали дио потраживања.

Умјесто објективног и законитог утврђивања чињеница и гоњења стварних прекршилаца Закона, поступајућа суткиња Тошић је донијела пресуду која се, према жалбеним наводима, не заснива на праву и доказима, већ на слободним судијским конструкцијама, фикцији и игнорисању материјалне стварности.

Одбрана у жалби у коју је детаљан увид имала редакција нашег портала детаљно образлаже да је суд починио тешке повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање, те погрешно примијенио материјално право. Посебно су фрапантни дијелови пресуде у којима суд уноси хронолошку конфузију око тога када је сумња постојала, неуко изједначава техничко и графичко уредништво над интернет доменом са функцијом главног и одговорног уредника, те отворено признаје у тексту пресуде да „не зна“ како су настали трошкови поступка, али их ипак одокативно и математички неоправдано дијели на штету туженог.

Због свега наведеног, одбрана је од другостепеног суда затражила потпуно укидање или преиначење ове, како наводе, неодрживе одлуке.

У циљу транспарентности и упознавања јавности са начином на који се дијели (не)правда у Основном суду у Сокоцу, у наставку ексклузивно објављујемо детаљан преглед кључних нелогичности и контрадикторности из саме пресуде суткиње Миодраге Тошић:

1. Хронолошка нелогичност у утврђивању (не)истинитости текста

Суткиња Тошић закључује да су изнесене чињенице у спорном тексту неистините јер у моменту објаве чланка (1.6.2023. године) кривична пријава (поднесена 2.6.2023.) и захтјев за дисциплински поступак (поднесен 19.6.2023.) нису формално постојали.

• Нелогичност: Сâм суд у образложењу наводи да је постојала службена забиљешка од 18.5.2023. године (прије објаве текста) у којој је наведено да је тужитељка примила новац који није уплатила, те да је пред тадашњим начелником то признала и молила га да „не шири причу“. Спорни текст на порталу је говорио о „откривању и сумњи“ да је извршила проневјеру/трговину утицајем. Суд потпуно нелогично изједначава „постојање сумње“ са „формалним покретањем поступка“, закључујући да сумња није постојала 1.6.2023. само зато што је кривична пријава предата дан касније, иако материјални докази (забиљешка од 18.5.) показују да су инкриминисане радње и сумње откривени прије објаве текста.

2. Концептуална нелогичност око пасивне легитимације (Власник сајта vs. Главни и одговорн Уредник портала)

Суд утврђује да је тужени пасивно легитимисан (одговоран) као главни и одговорни уредник портала „Соколац – срце Романије“.

• Нелогичност: Као кључни доказ за то, суд користи Саопштење за јавност садашњег начелника Општине Соколац из 2025. године, гдје се наводи да је веб-страница (сајт) „www.opstinasokolac.net“ у 100% приватном власништву туженог. Суд овдје прави логичку грешку и изједначава појмове власништва над интернет доменом/сајтом са функцијом главног и одговорног уредника медијског портала, што у правном и техничком смислу нису синоними.

3. Највећа лакрдија суткиње Тошић

Шта тек рећи на контрадикторност у судској пресуди, у којој суткиња Тошић,  прво закључује да је суд утврдио како портал „Соколац срце Романије“ нема закључен уговор са Општином Соколац, а само неколико одломака даље да је суд утврдио како је наведени портал једини сајт општине Соколац. Све то на основу опште познате чињенице.

4. Признање сопственог незнања при обрачуну трошкова поступка

У дијелу који се односи на трошкове поступка, суд показује изразиту арбитрарност и нелогичност.

• Нелогичност: На страни 14 образложења, суд дословно наводи: „Како суд не зна на шта се тачно односи овај износ од 1.807,40 КМ [који је Општина платила на основу нагодбе], суд ће одлуку у односу на туженог донијети за половину трошкова…“. Потпуно је нелогично и недопустиво да суд у пресуди експлицитно призна да не зна шта је обухваћено већ исплаћеним трошковима, а да потом „на слијепо“ одређује финансијску обавезу туженом математичким претпоставкама (дијељењем на пола), ризикујући двоструку наплату истих трошкова.

5. Терминолошка недосљедност у изреци пресуде

• Нелогичност: У ставу I изреке пресуде, суд обавезује туженог да накнади „неимовинску штету“. Већ у сљедећем ставу (II изреке), суд одбија тужбени захтјев у дијелу преко досуђеног, али ту користи термин накнада „нематеријалне штете“. Ова варијација термина у самој изреци (која је извршни наслов) указује на непрецизност и пажњу која није посвећена усаглашавању текста пресуде.

6. Погрешна интерпретација исказа туженог

• Нелогичност: Суд у образложењу наводи да је тужени изјавио „да нема везе са сајтом“. Међутим, неколико реченица касније, исти суд цитира како тужени детаљно објашњава ко је финансирао домен, до када је плаћен рачун (за 2023. годину) и код које фирме је закупљен хостинг. Како жалба исправно примјећује, суд је изврнуо исказ туженог – тужени није рекао да нема никакве везе са сајтом као инжењер информатике, већ да у моменту објаве није био главни и одговорни уредник портала. Суткиња Тошић прави фикцију како би туженог приказала као недосљедног.

7. Дисквалификација свједока на основу „географских и социолошких“ претпоставки

Суд је у потпуности одбацио исказ свједока Марка Мухаремовића (тадашњег новинара и сарадника за односе са јавношћу у Општини) као неувјерљив.

• Нелогичност: Разлог који суд наводи за одбацивање исказа јесте чињеница да живи у „малој средини“ у којој је чланак одјекнуо „као бомба“, те да је он морао знати за текст прије рочишта. Суд овдје правну оцјену вјеродостојности свједока не заснива на доказима о лажном свједочењу, већ на сопственој социолошкој претпоставци о томе шта неко у малом граду „мора знати“, што је логички мањкаво за судску пресуду. И све то, иако је Мухаремовић на свједочењу изјавио да је упознат са спорним чланком као и сви други становници Сокоца.

8. Контрадикторност око уређења тужбеног захтјева и „успјеха у спору“

• Нелогичност: У образложењу се наводи да је почетни тужбени захтјев износио 2.400,00 КМ. Након раздвајања поступка, тужитељка уређује захтјев на 2.000,00 КМ (чему се тужени противи, па суд одлучује да расправља „као у изреци“ – тј. према старом захтјеву). На крају, при обрачуну трошкова, суд рачуна да је досуђени износ од 2.000,00 КМ у односу на тражених 2.400,00 КМ заправо „успјех у спору од 83,33%“. Међутим, ако је тужитељка сâма хтјела да уреди захтјев на 2.000,00 КМ (сразмјерно ономе што је већ добила нагодбом од Општине), потпуно је нелогично третирати преосталих 400,00 КМ као њен „неуспјех“ због којег јој се умањују трошкови.

9. Пропуст у утврђивању услова из члана 200. ЗОО

• Нелогичност: Пресуда се позива на члан 200. Закона о облигационим односима (ЗОО) који регулише накнаду за душевне болове због повреде угледа и части. Међутим, изрека пресуде под тачком I директно везује накнаду за „изношење неистинитих чињеница“, умјесто за „претрпљене душевне болове због повреде угледа“. Суд је пропустио да у образложењу јасно и објективно докаже интензитет и трајање душевних болова тужитељке (није било вјештачења), већ је постојање те штете извео искључиво на основу субјективног исказа сâме тужитељке и претпоставке о „малој средини“.

Све у свему, коначну ријеч у овом предмету који је јуче потресао правосуђе Републике Српске дађе више инстанце, а како сазнаје наш портал о свему је обавијештено и Високо судско и тужилачко вијеће БиХ.

Нашем саборцу желимо да истраје у овој борби – „Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу.”