Готово деценију након неуспјелог покушаја отцјепљења све већи број каталонских бирача удаљава се од питања независности и окреће темама попут имиграције и криминала. Такво расположење подстакло је успон крајње десничарске сепаратистичке странке „Алијанса Каталана“, пише „Ројтерс“.
Странка, која подршку углавном добија од радничке и средње класе из руралних подручја изван Барселоне, биљежи снажан раст у анкетама. Тренутно је на другом мјесту, одмах иза владајућих социјалиста, уочи регионалних избора који би требало да буду одржани 2028. године.
Иако из „Алијансе“ поручују да ће тражити једнострано отцјепљење од Шпаније ако освоје власт у том богатом сјевероисточном региону, њихове поруке првенствено су усмјерене на сузбијање имиграције и јачање јавне безбједности.
Њихов растући утицај мијења каталонску политичку сцену. Раније овог мјесеца интервентна полиција спријечила је насилне сукобе присталица „Алијансе“ и љевичарских сепаратиста у Барселони. Ти догађаји ставили су у други план прославу националног дана Каталоније, 11. септембра, који је историјски био дан масовних протеста за независност.
Инцидент је открио дубоке подјеле унутар сепаратистичког покрета, што би могло да закомпликује покушаје формирања коалиције која би с власти смијенила владајућу Социјалистичку странку. Традиционалне странке које се залажу за независност већ су одбациле могућност било каквих споразума с „Алијансом“.
Како подршка „Алијанси“ расте, остале сепаратистичке странке почеле су да заузимају конзервативније ставове. То укључује и притисак на Мадрид да региону дозволи ограничавање миграција. Привлачност странке превазилази традиционалне политичке подјеле у Каталонији.
Према истраживању каталонске владе објављеном у јулу, велики дио њихове подршке долази од бирача који су раније гласали за сепаратистички десни центар „Ђунтс“ или за крајње десничарску странку „Вокс“, која се оштро противи независности.
„Алијанса“ је постала позната 2023. године, након што је Ориолс побиједила на локалним изборима у Рипољу. Њене антимуслиманске поруке добро су прихваћене у том планинском градићу у којем је живјела већина починилаца терористичких напада у Барселони 2017. године, рођених у Мароку.
Странка је у каталонски парламент ушла годину дана касније са два посланичка мјеста. Од тада је њихова подршка у анкетама за идуће регионалне изборе скочила са 3,8 одсто на 16,7 одсто, према истраживању које је овог мјесеца објавио лист „Ел Мундо“. Тиме су за 2,6 процентних поена претекли конкурентску сепаратистичку странку „Е-Ре-Це“.
Елои Радован, чија је породица традиционално подржавала љевичарске сепаратисте попут „Е-Ре-Цеа“, један је од оних који су прешли у „Алијансу“.
„Осјећам се издато“, рекао је 19-годишњи Радован.
Појаснио је да су странке попут „Е-Ре-Цеа“ и „Ђунтса“ изневјериле бираче јер нису спровеле резултате референдума из 2017. године, на којем су Каталонци гласали за независност.
Критиковао је и њихову сарадњу са социјалистичким премијером Педром Санчесом. Он подржава захтјев „Алијансе“ за потпуном забраном миграција јер, како каже, „Каталонија постаје све мање каталонска“.
Странка „Ђунтс“ покушава да парира „Алијанси“. Представља се као прагматичнија опција центра и истовремено нуди властите приједлоге о миграцијама и безбједности.
Двоје високих званичника „Ђунтса“ рекло је за „Ројтерс“ да планове „Алијансе“ сматрају нереалним и дискриминаторским.
Успјех странке поклапа се с промјеном приоритета међу каталонским бирачима. Доступно становање, миграције и криминал били су на врху листе проблема у јулском истраживању. Двије године раније најважнији су били политичко незадовољство и однос Каталоније с остатком Шпаније.
-Притисак за независност 2017. године био је подстакнут економском тјескобом, док „Алијанса“ одговара на демографску тјескобу – сматра историчар Жоан Ескулијес.
Додао је да је успон „Алијансе“ „израз фрустрације због недостатка одрживог пута ка независности и крик рођен из страха да нови таласи имиграције представљају велику пријетњу каталонском језику“.
Ипак, подршка независности остаје стабилна упркос подјелама у покрету и губитку регионалне власти 2024. године, након деценије владавине. Јулско истраживање показало је да 45 одсто грађана подржава независност, што је пад у односу на рекордних 49 одсто из 2017. године.
Буђење Европе
Успон „Алијансе“ у великој мјери је подстакла њена лидерка, 41-годишња Силвија Ориолс, библиотекарка из пољопривредне породице средње класе. Ориолс је за „Ројтерс“ изјавила да њена странка користи фрустрацију грађана етаблираним политичарима и страх да имиграција нарушава каталонски идентитет.
-Људи су поново добили наду и жељу да се боре за обнову каталонске државе како би спроводили политике усмјерене на очување нашег идентитета – рекла је Ориолс, која се у својим говорима често позива на историју Каталоније.
Истакла је да побједа крајње десничарске Алтернативе за Њемачку, познате као АфД, у савезној покрајини Саксонији-Анхалту раније овог мјесеца показује да се Европа буди.
