Кина је ове године потрошила рекордну суму новца на увоз више од 1.000 тона злата, усљед настојања Централне банке Кине и домаћих инвеститора да заштите капитал усред растућих геополитичких тензија и слабих приноса на домаћу имовину.
Друга највећа економија свијета издвојила је 158,8 милијарди долара (270 милијарди КМ) за увоз злата у првих осам мјесеци ове године. То је значајан раст у односу на цијелу прошлу годину, када је за увоз 886 тона злата утрошено 96,5 милијарди долара (164 милијарде КМ), пише пословни лист „Фајненшел тајмс“.
Овај нагли раст потражње услиједио је након што је Кина привремено успорила куповину током снажног раста цијена злата, које су порасле са 2.625 долара (4.470 КМ) по унци на врхунац од 5.595 долара (9.500 КМ) почетком године.
Кина је и сама највећи свјетски произвођач овог племенитог метала, са прошлогодишњом производњом од 384 тоне, према подацима Свјетског савјета за злато (WGC).
Аналитичари су истакли да кинески инвеститори све више купују злато у склопу ширих настојања да диверзификују своју имовину. Илустрације ради, кинеска улагања у обвезнице америчког Министарства финансија смањена су на 618 милијарди долара (1.100 милијарди КМ), што је најнижи износ још од августа 2008. године.
-Централна банка и приватни инвеститори диверзификују своје резерве и штедњу према имовини која не носи ризик друге уговорне стране, што је дио шире дугорочне стратегије очувања богатства“, подсјетила је Лиса Лиу, генерална директорица компаније „Голд Маунтинс Асет Менаџмент“, огранка највећег кинеског рудника злата „Зиђин Мајнинг груп“.
Могућности за домаћа улагања у Кини прилично су ограничене од 2021. године и кризе на тржишту некретнина. Кинески индекс дионица Си-Ес-Ај 300 у паду је за 1,8 одсто ове године и налази се више од петине испод свог врхунца с почетка 2021. године, док су приноси на кинеске државне обвезнице близу историјски ниских нивоа.
-Ово није краткорочна трговина, већ вишегодишње преуређивање имовине домаћинстава и државе. Обим и континуитет кинеске куповине сада су кључни покретач глобалних цијена злата и очекујемо да ће се тај тренд наставити све док траје неизвјесност у погледу економског раста и геополитике – додала је Лиу.
Институционална куповина злата и даље је најзначајнији фактор раста цијена на глобалном тржишту. Кристофер Хамилтон из компаније „Инвеско“ истакао је да се злато више не понаша као у ранијим периодима раста реалних приноса, када му је цијена падала, те да се тренутно налази у окружењу у којем инвеститори по сваку цијену желе посједовати реалну имовину.
Крију податке
Према процјенама аналитичких кућа попут „Голдман Сакса“, Централна банка Кине купује знатно више злата него што то званично објављује. Они процјењују да је кинеска централна банка само у једном мјесецу купила 35 тона злата, што је знатно изнад званично пријављених 20 тона.
Овакав потез Кине дио је ширег глобалног тренда међу сувереним државама које настоје физички вратити и осигурати своје златне резерве, попут Владе Холандије, која је недавно пребацила дио својих златних резерви из Њујорка у Лондон, пише „Фајненшел тајмс“.
