Инжењер пољопривреде, дипломирао и магистрирао с оцјеном десет, тренутно на докторским студијама – ветеринар и директор Романијске куће у Сокоцу, али прије свега пољопривредник. Тридесетогодишњи Стеван Рајић, спајајући традиционално и модерно, трасира пут у производњи здраве органске домаће хране. Својим примјером доказује да млади на селу нису прошлост, већ замајац руралног развоја.
Село ме је отхранило и одшколовало, то се не заборавља, с поносом истиче Стеван Рајић. Главни џепарац током студија присјећа се, био му је од шишања оваца. А онда прву плату, умјесто у луксуз или путовања, Стеван је уложио у музилицу и теле. Сточни фонд од тада се увећава, али једно се не мијења.
Што Стеван започне, заврши бака Миља, која му је и усадила љубав према животињама и сеоским пословима. У колиби оживљава бакина традиционална рецептура и настаје права чаролија, јединствени романијски деликатес, скоруп кајмак.
Знање, труд и предузетнички дух позиционирали су Стевана и на функцији руководиоца новоосноване задруге у Сокоцу, односно Романијске куће. Пословни изазов је радо прихватио, али не крије шта му је драже.
Потврда љубави, пожртвованости, али и захвалности огледа се и у необичној штали овог необичног и свестраног младића. Гуме које хладе или грију, решетке за чистоћу, а краве и ошишане. И то није све. Из ове штале шири се мирис лаванде, али и звук пјесме.
Главни украс, ипак, прво теле стасало у расну краву, миљеницу Сару.
