На Романији, у њеним шумама и на ливадама, расте биље које је вијековима било дио народне традиције и природне медицине, а њиме се већ годинама бави Младенко Срдија, травар који је свој животни пут, сасвим неочекивано, пронашао на Палама.
Тамо гдје други виде само траву и цвијет, Младенко препознаје биљку, њен мирис и намјену. Више од 15 година трага за њима по Романији, проучава их, суши и припрема, а своју причу назвао је „романијске траве“.
Родом из Доњег Вакуфа, на Пале је дошао стицајем околности, а управо ту је почела његова прича о травама.
– Остао сам на Палама ради свог здравља и почео да скупљам ове траве. Назвао сам их `романијске траве` зато што се беру по простору Романије и мало шире – прича Срдија за Срну.
У ОСНОВИ ПРВИХ ЕЛИСКИРА ТЕК НЕКОЛИКО БИЉАКА, А САДА 33
Све је почело 2009. године, каже он, када је направио прве капи од свега неколико биљака које су помогле њему, а потом их давао људима из свог окружења. Њихова позитивна искуства била су му подстрек да настави.
Он наводи да је од тада почео детаљније да изучава биље, набавља стручну литературу и усавршава своје рецептуре.
– Тад сам направио први пут капи од неких шест биљака, пио ја, моја рана зацијелила, ојачао. Почео у комшилуку дијелити, сви говре `добро`. Тако сам се онда опредијелио за ово и почео да читам и набављам стручне књиге – прича Срдија.
У основи његових капи данас користи 33 биљке које чисте крвне судове, не дају да се крв згрушава, доводи у нормалу масноћу, триглицериде, мокраћну киселину, што се показало добро за вријеме пандемије вируса корона када су се многи који су их користили опорављали врло брзо.
ОД ЧАЈЕВА И МЕЛЕМА ДО КАПИ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ШИРЕЊА КАНЦЕРОГЕНИХ ЋЕЛИЈА
Он је рекао да му је то дало додатну снагу да настави даље, па је укључио доста других производа, разних мелема или масти на бази вазелина и ланолина и сока од биљке, креме, чајеве, капи сакупљених са платоа гора Романије и Јахорине.
Срдија каже да различите мјешавине припрема зависно од намјене, а посебно истиче значај правилног избора биљке и времена у којем се бере.
„Имамо разних масти за различите ране, повреде, екцеме, за зглобове, за мишиће, од гавеза крему за ксотобољу, за кожна обољења, невен за кожна обољења. Разне чајеве, мјешавине, зависи против које болести. Капи за синусе, али и за спречавање ширења канцерогених ћелија. Ту су и капи за штитну жлијезду, као и за снижавање шећера“, наводи Срдија.
ТРАВАРСТВО МНОГО ВИШЕ ОД ПОСЛА
Иза сваког производа, стоји дуг процес од проналаска биљке у природи, преко бербе и сушења, до коначне припреме.
Траварска сезона за Срдију траје цијеле године. Почиње у рано прољеће, када стижу први пупољци и када се одређене биљке ваде из коријена, наставља се током љета, а завршава јесењом бербом.
– Мора се знати кад које стиже и да се бере. Успио сам да направим једну фину сушару на природној бази. У једном поткровљу испод куће направио сам неких 40 квадрата сушару и тако немам застоја. У послу ми помаже породица, али највећи дио биља, и даље берем сам – наводи Срдија и додаје да је разлог једноставан јер жели да зна шта је убрано, гдје је убрано и на који начин је припремљено.
Срдија каже да му није циљ брзо ширење производње, већ очување квалитета и истиче да траварство за њега није само посао јер му је најважније повјерење људи који му се враћају.
ОСНОВА СВЕГА – ЧИСТА РОМАНИЈСКА ПРИРОДА
У причи посебно мјесто има Романија са једним од највећих природних богатстава које је основа његовог рада јер је ова планина чиста. Кад у чистој природи набереш биљку, каже Срдија, не може она умријети.
Према његовим ријечима, природе је све мање, а до квалитетног биља све је теже доћи због сјече шума, нестајање извора и различитих утицаји човјека који мијењају простор на којем расту биљке.
Срдија открива да се понекад и на малој удаљености могу уочити велике разлике у квалитету исте биљке.
Од првих шест биљака до данашње мјешавине од 33, од једног личног искуства до више од деценије посвећености траварству, Младенко гради своју причу о „романијским травама“, што је за њега много више од посла.
Младенку је то живот проведен у природи, у потрази за биљком, у учењу и усавршавању, али и у настојању да се сачува знање које се, како каже, све теже преноси у вријеме када природа све више трпи посљедице човјековог дјеловања.
И док Романија мијења своје лице кроз годишња доба, Младенко Срдија наставља да тражи њене траве и пажљиво их сакупља. За њега је то прича која је почела из личне потребе, а прерасла у животну мисију и љубав према природи која му је, како каже, дала нови пут.
