Рука Светог Јована Крститеља, света реликвија којом је крстио самог Господа Исуса Христа у реци Јордану, налази се у поседу наше Српске православне цркве. Овај дар носи дубоку историјску и духовну везу између наше земље и старе православне Русије. Судбина ове светиње и других великих православних реликвија сведочи о вери, страдању и верности у најтежим временима.
Рука Светог Јована, заједно са делом Часног Крста и иконом Богородице Филермосе, која се по предању приписује Светом апостолу Луки, после Октобарске револуције спасена је од бољшевика и пренета у Данску, где је чувана код царице Марије Фјодоровне, мајке цара Николаја ИИ. После њене смрти 1928. светиње су пренете у Берлин, где су чуване у руском саборном храму. Године 1932. митрополит Антоније Храповицки предао их је на чување краљу Александру И Карађорђевићу Ујединитељу. Тиме су три велике православне светиње донете у Београд и смештене у Дворску капелу Светог Андреја Првозваног.
Посебно је занимљиво што је краљ Александар био веома близак са руском царском породицом. Његов кум на крштењу био је управо цар Николај ИИ, тада још царевић. Александар се школовао у чувеном Пажевском корпусу у Санкт Петербургу. Породичне везе биле су још дубље. Александарова рођена сестра Јелена била је удата за кнеза Јована Константиновича Романова, док су његове тетке Милица и Анастасија Петровић Његош биле удате за руске велике кнежеве из династије Романов. Такође, Татјана Николајевна, кћи руског цара Николаја ИИ, била је девојка о којој се озбиљно размишљало као о будућој супрузи краља Александра Карађорђевића. Ипак, судбина је била сурова према Романовима. Трагични догађаји и страдање царске породице учинили су да до тог брака никада не дође.
Краљ Александар је, поред тога, примио велики број руских избеглица који су после револуције напустили своју отаџбину. Управо је због свега тога његова веза са руском царском породицом била посебно снажна. Данас се десна рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста налазе у Цетињском манастиру, док се икона Богородице Филермосе чува у Народном музеју Црне Горе на Цетињу.
