Да ли знате оне људе који некако увијек пронађу начин да остваре оно што су замислили? Е, па, њих красе ове особине које им не дозвољавају да одустану.
Покрећу послове, мијењају каријеру, уче нове ствари и дјелују као да имају неки тајни приручник за живот који нама осталима нико није послао. Док ми још размишљамо да ли да устанемо и скувамо кафу, они су већ завршили пола дневних обавеза.
Наравно, лако је помислити да су једноставно рођени под срећном звијездом. Можда имају боље контакте, више самопоуздања или некога ко их је научио како да се снађу. Али иза великих резултата често се крију особине које немају много везе са срећом, а још мање са савршеним животом који гледамо на Инстаграму.
Добра вијест? Не морате да будете геније, милионер или особа која се буди у пет ујутру да би медитирала док остатак свијета још спава. Неке навике могу да се развијају, а ових пет особина често имају људи који успијевају да своје идеје претворе у нешто конкретно.
1. Радознали су до те мјере да им Гоогле вјероватно ради прековремено
Док већина људи каже „ма, знам довољно“, они који желе да напредују имају још једно питање. А онда још једно. И још једно, јер очигледно нису добили допис да је разговор завршен.
Занима их како ствари функционишу, зашто људи доносе одређене одлуке и шта још могу да науче. Не плаше се да признају да нешто не знају, што је прилично освјежавајуће у свијету у којем сви имају мишљење о свему, укључујући и теме о којима су управо прочитали један наслов.
Радозналост им помаже да повезују идеје, проналазе нова рјешења и примијете прилике које другима промакну.
Њихова мала тајна: не морају да знају све. Довољно је да буду спремни да науче оно што им недостаје.
2. Не одустају чим живот каже: „Е, неће моћи“
Први покушај није успио? Добро, шта даље?
Људи који постижу велике ствари углавном разумију да неуспјех није аутоматски знак да треба да одустану. Понекад је то само доказ да први план није био нарочито добар. Дешава се и најбољима, укључујући оне који на ЛинкедИну тврде да је сваки проблем заправо „прилика за раст“.
Упорност не значи да треба да гурате главом кроз зид док не завршите са чворугом и питањем гдје сте погријешили. Значи да умијете да промијените приступ, затражите помоћ, покушате поново и наставите када почетно одушевљење нестане.
Јер реалност је таква да мотивација често оде на паузу баш онда када вам је најпотребнија.
Њихова мала тајна: не чекају да све буде лако. Уче како да наставе и када није.
3. Не покушавају по сваку цијену да се свиде свима
Ово је вјероватно једна од особина коју је најтеже развијати. Људи који нешто значајно изграде често морају да поднесу чињеницу да се њихови избори неће допасти баш свима.
Неко ће мислити да су превише амбициозни. Неко да превише ризикују. Неко ће им уредно објаснити да је много паметније да остану тамо гдје јесу, јер је то, наводно, сигурније.
А када би слушали баш свакога, вјероватно никада не би ни почели.
То не значи да треба игнорисати сваки савјет или прогласити себе визионаром чим вам неко каже да идеја није добра. Критика може да буде корисна, али није свако туђе мишљење стручна процјена. Понекад је само туђе мишљење, и то је сасвим у реду.
Њихова мала тајна: слушају шта други имају да кажу, али не препуштају свима другима да одлучују о њиховом животу.
4. Мање говоре „једног дана“, а чешће стварно почну
Сви имамо ону једну идеју коју ћемо сигурно реализовати чим се мало смири ситуација. Или сљедећег понедјељка. Или од првог у мјесецу. Или када коначно купимо планер који ће нам, сасвим сигурно, промијенити живот.
Проблем је што се савршени услови углавном не појаве. Увијек постоји још нешто да се заврши, још један разлог за одлагање и још један видео-снимак који „морамо“ да погледамо прије него што кренемо.
Људи који своје идеје претварају у резултате знају да је акција важнија од бескрајног планирања. Не морају одмах да направе нешто спектакуларно. Довољно је да направе први корак, па сљедећи.
Желе да покрену посао? Почињу да истражују тржиште. Желе нову каријеру? Уче вјештину која им недостаје. Имају креативну идеју? Тестирају је умјесто да је чувају у глави као породични рецепт.
Њихова мала тајна: не чекају да нестане страх. Почињу иако још нису сигурни у сваки детаљ.
5. Умију да погледају себе у огледало, а да одмах не окриве све остале
Ово је дио који није нарочито пријатан, али може много да значи.
Када нешто крене по злу, најлакше је закључити да су други криви, да околности нису биле добре или да свијет једноставно не умије да препозна квалитет. Понекад је то заиста дио проблема. Али ако је баш увијек неко други крив, можда вриједи провјерити да ли се у цијелој причи појављује и наш потпис.
Људи који напредују спремни су да преиспитају своје одлуке, признају грешку и размисле шта сљедећи пут могу да ураде другачије. То не значи да стално траже мане у себи или да за све преузимају одговорност. Значи да разумију да не могу контролисати све око себе, али могу да утичу на сопствене поступке.
А то је много корисније од трошења енергије на бескрајно доказивање да су сви други погријешили.
Њихова мала тајна: грешку не доживљавају као пресуду о својој вриједности, већ као информацију коју могу да искористе.
Дакле, да ли су неки људи једноставно створени за велике ствари?
Не баш. Не постоји чаробна комбинација особина која гарантује успјех, нити су сви почели са истим могућностима, подршком и животним околностима. Неко има више среће, неко боље услове, а неко мора да савлада много више препрека.
Ипак, радозналост, упорност, спремност да будете другачији, конкретно дјеловање и способност да учите из сопствених грешака могу да вам помогну да направите озбиљан помак.
Не морате одмах да промијените живот из коријена. Можете да почнете тако што ћете данас научити нешто ново, завршити задатак који одлажете или престати да тражите потврду од особе која ионако никада није задовољна.
А ако сте се препознали у свих пет особина, честитамо. Ако нисте, нема разлога за панику. Ово није пријемни испит за успјешне људе, нити морате да устанете у пет ујутру и објавите фотографију свог зеленог смутија да бисте нешто постигли.
За почетак, изаберите једну особину на којој желите да радите. Онда направите први корак. Да, стварно први корак, а не још једну листу ствари које ћете урадити када будете имали више времена.
