Владе земаља ЕУ и Европски парламент постигли су данас сагласност о годишњем буџету за наредну годину, али, да би ступио на снагу, Пољска и Мађарска ће морати да подигну вето са дугорочног буџета европског блока.
Буџет за наредну годину за све чланице ЕУ већ је постављен на основу ограничења прихода и потрошње које је навео Брисел у дугорочном буџету, који Варшава и Будимпешта не прихватају јер је приступ новцу повезан са владавином права.
Обје земље су под истрагама ЕУ због нарушавања независности правосуђа, медија и невладиних организација.
Уколико је стављен вето на оквиру дугорочног буџета од 2021. године до 2027. године, годишњи финансијски план за наредну годину нема правну основу.
– Буџет за наредну годину може бити на снази када буде укинута блокада над цијелим буџетом и кризним фондом. Без тога, очекује се драстично смањење финансија ЕУ од почетка наредне године – нагласио је њемачки амбасадор у ЕУ Михаел Клаус.
Он је притом мислио на прелазак ЕУ на систем привременог финансирања, који је посљедњи пут активиран 1989. године.
Уколико Пољска и Мађарска не повуку вето са дугорочног буџета до наредног самита лидера ЕУ 10. децембра, европски блок ће морати да активира привремени финансијски споразум под називом „Привремених 12“ јер ће за сваки мјесец блок моћи само да троши дванаести дио од износа потрошеног у одређеном сектору током ове године.
Према регулативи „Привремених 12“, нови пројекти неће бити финансирани већ само они који су били оперативни у оквиру буџета од 2014. до 2020. године.
