test
25. јун 2024.

Јавна здравствена установа Дом здравља ,,Др Љубомир Ћеранић" Соколац

АДРЕСАР И КОНТАКТ

Поштански број: 71350
Адреса:
Гласиначка 15
Телефон: +387 (0) 57 448 543
Факс: +387 (0) 57 448 399
Е-mail: domzsoko@teol.net

Др Адријана Станар

директор

О ЈАВНОЈ ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ

Простор којим располаже Дом здравља, као носилац примарног нивоа здравствене заштите, састоји се из 2.500 м² корисног простора распоређеног у 4 пословна објекта, са 8 амбуланти породичне медицине, ЦМЗ, ЦБР, консултативно- специјалистичким службама из гинекологије и педијатрије са потребном дијагностиком ( ЛАБ и РТГ дијагностика).

Са становишта услуга примарног нивоа установа здравствено збрињава 13.836 становника, што је и уговорено са Фондом здравствене заштите за 2008 годину, од чега је 12.216 лица у осигурању (запослени чланови породице), док су услуге ЦМЗ уговорене за општину Соколац, Хан Пијесак, Рогатица и Пале са укупно 48.219 становника а ЦБР за општине Соколац, Рогатица и Хан Пијесак, са укупно 29.268 становника.

Систем здравствене заштите за социјално угрожена лица на подручју општине Соколац су регулисана преко Центра за социјални рад (овјером здравствених легитимација) и пружање услуга као и свим другим осигураним лицима.

ИСТОРИЈАТ

По завршетку Другог свјетског рата у Сокоцу је постојала само једна теренска амбуланта, на локалитету данашње градске цркве.

Од 1946. године ту су повремено долазили доктори из већих градских центара, а медицинска сестра Стака Иџотић била је једина запослена болничарка. Данашња стара зграда дома здравља саграђена је у периоду од 1947. до 1948 . године и правили су је њемачки заробљеници. У оквиру установе смјештен је стационар али сталног доктора још увијек није било.

Фебруара 1965, одмах по завршетку Медицинског факултета, др Млађен Ђурђић долази на мјесто директора и првог стално запосленог доктора здравствене станице Соколац. Просторије тадашњег Дома здравља нису имале централно гријање, загријавање комплетне зграде вршило се помоћу пећи званих „танџаре”. Укупан број запослених износио је 21. Поређења ради, већ 1978. број запослених био је 72. Директор у сарадњи са секретаром Љубишом Косорићем покреће изградњу данашње зграде Хитне медицинске помоћи, чија је искључива намјена била за зубну амбуланту, уз предвиђен мали стан у истом склопу.

У том периоду од 1967. и даље долази до значајних побољшања: умјесто дотадашње једне дрвене направљене су бетонске гараже са три бокса, уводи се централно гријање и реновира стара зграда уз додатак још једног спрата. Улази се у реализацију пројекта изградње нове, велике зграде која је била неопходна да би дотадашња здравствена станица добила статус дома здравља.

Упоредо са изградњом наведеног објекта креће се са формирањем сљедећих служби: породилиште, АТД, ХЕЦ, патронажна служба, хитна медицинска помоћ, приручна апотека и лабораторија. Купљена су још два санитетска возила, па је сад возни парк бројао три аутомобила. Свечано отварање нове зграде дома здравља десио се 27. јула 1972. године, и осим великог броја гостију, присуствовало је више званичних државних функционера. Како се број служби повећавао, расла је и потреба за љекарским кадром, посебно специјалистичким. Поједини доктори су похађали тадашње актуелне курсеве, а прву званичну специјализацију добио је др Ђерђић, 1974. године.

Упоредо са усавршавањем кадрова, радило се на куповини опреме, посебно рендген апарата. Уређен је парк дома здравља, асфалтиран круг, постављена фонтана и нове клупе. Отварају се и три подручне амбуланте, у Каљини, Кнежини и Соколовићима, гдје су доктори и стоматолози одлазили према седмичном распореду. При дому здравља тада ради и комисија за прекид трудноће, формира се и комисија за љекарско увјерење за возачки испит. У сарадњи са локалном заједницом, Дом здравља улази у пројекат изградње обданишта.

Од значајних доктора који су допринијели унапређењу здравља и свеукупном раду колектива, треба споменути др Љубомира Ћеранића, чије име данас носи ова установа, затим др Сахрудина Мехмедовића, др Петка Маловића, др Данила Ускоковића, др Слободана Ђерића, др Милоша Ђурковића, др Душана Јанковића и многе друге.

У посљедњем, одбрамбено-отаџбинском рату, Дом здравља је пружао услуге становницима читаве регије, уз сарадњу и повезаност са тадашњом Болницом Главног штаба Војске Републике Српске.

У послијератном периоду било је више значај них пројеката. Године 1998. извршено је проширење објекта Хитне медицинске помоћи из властитих средстава. Тако је наведени објекат постао максимално функционалан и сврсисходан својој намјени. Године 2004. уз сарадњу и донацију јапанске владе, изграђен је комплетно опремљен и стављен у функцију Центар за физикалну рехабилитацију. Године 2009. Јединица за координацију пројекта из Министарства здравља издваја значајна средства за реконструкцију просторија породичне медицине. У овом пројекту учествовала је и локална заједница са 30% средстава.

Године 2013. донацијом швајцарске владе, просторије бившег породилишта су реконструисане и у том дијелу отворен је Центар за ментално здравље, који покрива читаву регију. Данас у склопу Дома здравља постоји шест тимова породичне медицине, служба хитне медицинске помоћи, служба лабораторијске дијагностике, рендген служба, Центар за ментално здравље, Центар за физикалну рехабилитацију у заједници, те службе стоматологије, педијатрије и гинекологије. Установа тренутно броји 66 запослених, од тога 13 доктора, међу којима су и специјалисти епидемиолог, интерниста, радиолог, физијатар, психијатар, специјалиста породичне медицине и два гинеколога. Од 2012. године Дом здравља је активно укључен у Пројекту припреме домоваздравља Републике Српске за сертификацију.