Боричка висораван у близини Рогатице зрачи очаравајућом природном љепотом, али оно што је чини заиста посебном јесу њени вриједни и поносни мјештани. У репортажи Радоја Тасића „Записи поред пута“, приказана је свакодневица људи који доказују да се од рада на селу може итекако добро и господски живјети.
На овој благој вјетрометини нема журбе, а послови се обављају с ведрим осмијехом. Како истиче аутор репортаже, на Борикама нема сиромашних људи – постоје само богати и они мало мање богати.
Чувени борички кромпир као кључ успјеха
Главни покретач пољопривреде и препознатљиви бренд овог краја јесте надалеко познати борички кромпир. Захваљујући специфичној надморској висини и растреситом, квалитетном тлу, овај кромпир има посебан квалитет и висок проценат скроба, због чега је изузетно тражен на тржишту.
Арапски коњи на Борикама живе захваљујући чистој љубави
Више од стотину година заштитни знак Борика била је чувена ергела коња босанско-брдске и арапске пасмине. Иако је званична ергела у једном тренутку угашена, а преостали коњи распродани, љубав мјештана према овим племенитим животињама спријечила је њихов нестанак.
Локални ентузијасти и заљубљеници у коње купили су неколико грла чистих пасмина с ергеле и данас брину о њима на својим посједима. На Борикама тренутно има око 60 арапских коња који служе искључиво за јахање. Власници истичу да у томе нема никаквог бизниса ни профита – коње држе и хране искључиво из љубави, традиције и поноса.
Повратак коријенима и пензионерски дани на дједовини
Висораван има посебан утицај на људе који су рођени у овом крају. Многи од оних који су радни вијек провели у градовима, под старе дане се враћају на кућни праг. Поред традиционалног сточарства и узгоја крава и оваца, повратници уносе и нове идеје, попут успјешног узгајања ароније и производње домаћих сокова.
„Једном боричанин, заувијек боричанин“, крилатица је која најбоље описује менталитет ових горштака. Сви они дијеле исти став – мир, слободу и плодове рада које им пружа боричка земља не би мијењали ни за један град на свијету.
