У Народној библиотеци „Соколац“ синоћ је промовисан роман „Владика, слава Му и милост“ Жељка Пржуља из Источног Сарајева.

Ријеч је о књизи која казује о земаљаском животу великог  духовника и светитеља – Светог Василија Острошког. Роман је писан на основу историјских чињеница,  оног што се  догађало у 17. вијеку, времену  о којем  се,  када  се говори о знаменитим Србима у том периоду, веома мало зна.

Како у рецензији  романа „Владика, слава Му и милост“ написа др Радомир В. Поповић, након романа „Рука анђела“ у коме су описани Сарајевски атентат и догађаји који су услиједили послије Принципових хитаца, у Великом рату, Жељко Пржуљ одлази још даље у прошлост и пише о животу Срба у вријеме кад су Босном и Херцеговином владале Османлије. Описујући световни живот Стојана Јовановића, који ће касније постати Свети Васије Острошки Чудотворац, Жељко Пржуљ пише и о Србима и вјековној жељи и борби  за слободом.

Роман је синоћ представљен публици у просторијама  соколачке Народне библиотеке. Присутне је поздравила директорица ове установе Сњежана Солдар Маџгаљ и кратко говорила о књижевном стваралаштву Жељка Пржуља.

– Књижевно дјело Жељка Пржуља настаје као његова стваралачка потреба, незајажљива  жеља да чистим и јасним језиком прикаже догађаје, збивања онаквим какви јесу, без  уљепшавања  и лажног морала. Свијет и прилике у којима бивствује су трајна  преокупација  његовог  стваралачког духа и он тај свијет, усклађен са  својим умјетничким набојем, слика увјерљивим и језгровитим изразом – рекла је Сњежана Солдар – Маџгаљ.

promocijazeljkoprzulj24082016_2

О роману  „Владика, слава му и милост“  говорио је и  књижевник из Источног Сарајева Недељко Зеленовић, који је, између осталог, рекао да је аутор дубоко зашао у историјске чињенице, изучавајући их до танчина, како би вјерно и сликовито описао ликове и догађаје, а то није нимало лак, већ веома мукотрпан посао. Зато му, како је нагласио Зеленовић, треба одати признање на марљивости и упорности којом савладава све замке могућности да историјско надвлада над умјетничким и књижевним.

– Овај пут Жељко  је за основу приче узео житије Светог Василија Острошког, слава Му и милост, те хајдучко вријеме чувеног харамбаше Баје Пивљанина. Ипак, постоји веза између сва три његова романа, а то је Сарајево и сарајевска околина и породица Видеж из села Бољановића са падина Трескавице као пупчана врпца и свијетла нит која сада веже хајдучка времена са временима Првог и Другог свјетског рата. Та породична историја даје свим наведеним прозним дјелима Жељка Пржуља довољну дозу књижевног и литералног, вјешто плетући причу блиску и драгу сваком читаоцу који је жељан доброг књижевног штива, њему блиског и разумљиивог.

Он открива до сада скривене историјске чињенице и догађаје, пркосећи званичној историји која се учи у школама, али у исто вријеме успјешно романсира сваку личност и догађај, па историјске личности лако постају књижевни јунаци.

Нико, рецимо, послије читања овог штива не може посумњати да су се срели, познавали, па чак и друговали Свети Василије Острошки и Тврдошки, слава Му и милост, и чувени хајдучки јунак Бајо Пивљанин. Ишчитавајући ово књижевно дјело, читалац постаје увјерен да је то истина и да се све тако, као што је написано, и догодило.

Лако, без ,,филозофирања”, разводњавања и непотребног ширења приче, аутор урања у једно далеко вријеме (17. вијек) и слика упечатљиве ликове и средину у којој се крећу, живе и војују, свак на свој начин, стварни ликови и они измаштани.

То је вријеме врхунца турске владавине на балканским просторима, вријеме јаког утицаја унијата у јужним српским земљама, гдје се православни једнако боје страних завојевача и окупатора као и домаћих чанколизаца који преврћу вјеру на једну или другу страну, постајући потурице и јаничари или ,,већи католици од папе”.

Романсиране кратке сторије вјешто написане и са дозом на махове дате у оквиру истинитог, обогаћују историјску подлогу. Дају јој неопходну литералну надградњу својом упечатљивошћу и оригиналношћу. Измаштани јунаци приче помијешани су са стварним историјским ликовима, што свједочи чињеници да се аутор извјештио у писању историјског романа – рекао је Зеленовић.

Говорећи о роману „Владика, слава Му и милост“, паљански књижевник Недељко Жугић је  рекао да  Жељко Пржуљ  спада у ред  најбољих писаца историјског романа на  овим просторима.

– Жељко је  доказ да су писци божија дјеца. Он је, као и многи  духовници и светитељи,  слуга српске идеје, робује српској идеји, узвишен је  у  даривању због те  свете идеје.  Из дубоких слојева  историје извукао је нешто што се ужилило у  колективно несвјесно нашег народа  и то приказао сликовитим језиком, кроз  земаљски живот Василија Острошког, хајдука  Баја Пивљанина и низ других ликова, што је  скоро невиђено у нашој књижевности. Пржуљ није писао о небеском путу Василија Острошког, већ вукао паралелу са Бајом Пивљанином и осталим догађајима  који су се у том времену десили. На посебан, дрматичан начин,  Жељко Пржуљ  описује  вријеме  у којем је  Василије Острошки  као владика у захумској Херцеговини бранио Србе  од ватиканске најезде и богумилске јереси. Он о томе пише тако сликовито  као да гледате данашњу збиљу. Садржајем овог дјела и претходних романа, Пржуљ је  показао да је  најбољи писац  историјског романа на овим просторима – казао је Жугић.

Наравно, на промоцији се за ријеч јавио и аутор. Говорио је о ноћима у којима  је ковао четврти роман, о  страховима  да  ли ће у својим  намјерама успјети, о срећи када је за написано  добио благослов митрополита  црногорско-приморског  Амфилохија Радовића.

– Ништа се  случајно не дешава.  Кажу ко вјерује у случајност, тај не вјерује у Бога.  Читао сам књигу од професора Калезића и тако  нешто више сазнао о Василију Острошком. Кренуо сам у озбиљна истраживања о животу великог духовника, светитеља и чудотворца.  Био је то за мене велики изазаов, страховао сам да ли ћу моћи да  урадим оно што сам  наумио. Ни најближими пријатељима нисам хтио рећи  о чему пишем. Ово је прича о  Светом Василију Острошком, Бају Пивљанину, Сарајеву, о хајдуцима. Пуних седам мјесеци  чекао сам благослов митрополита  Амфилохија. Владика је  имао много обавеза,  бројна  путовања  у иностранству. Када сам добио благослов, кренуо сам да тражим издавача. У Србији писце из Републоике Српске не схватају озбиљно, због  чега  на том простору нисам могао  штампати књигу. У Српској  имамо неколико издавача  који су партијски обојени.  Роман се  појавио  у издању Матичне библиотеке  Источно Сарајево. Штампао сам га уз помоћ мојих пријатеља.  Према  реакцијама  оних који читају и знају шта је књига, мој роман је  добро примљен, обрадовао је читаоце, што је и највећа награда  за писца. Срећан сам  што се налази у библиотеци манастира Острог и што се тамо може купити – рекао је Пржуљ.

Дијелове  романа „Владика, слава му и милост“ на промоцији  је  читала директорица  Народе библиотеке „Соколац“ Сњежана Солдар Маџгаљ.

Жељко Пржуљ је  објавио приповијетке: Браћа по улици, Из Српског Сарајева, Дјеца  са границе,  Дабогда црко рокенрол, Наличје, Незаштићени свједок; збирке поезије: Откуд ти овдје, Горштак у тенама,  ПТСП синдром,  За тебе; романе:  Посљедњи племић, Између два потопа, Рука анђела, Седми два ( роман за дјецу ) и Владика слава Му и милост.