У мају ове године навршило се 24 године од формирања „Романијапутева“, фирме која заузима значајно мјесто у привредном мозаику источног дијела Републике Српске. Високо је поштована у областима одржавања, заштите, реконструкције и изградње путева.

Већ скоро двије и по деценије бори се да обезбиједи што боље услове за саобраћај на путевима Сарајевско-романијске и Горњодринске регије, посебно у зимским условима. Иако је кренула у живот са ледине, ова компанија се веома брзо развијала, из године у годину енергично крчила пут у будућност. Истина, у посљедњих пет година привредни амбијент у Српској оптеретила је беспарица, све је мање инвестиција, али, и поред тога, „Романијапутеви“ биљеже позитивно пословање. Потврдио је то и први човјек ове компаније, Мирко Пандуревић, у интервјуу за Соколачке новине и портал Соколац-срце Романије.

ГОСПОДИНЕ ПАНДУРЕВИЋУ, БЛИЖИ СЕ КРАЈУ ОВОГОДИШЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ СЕЗОНЕ. ПОЛАКО СЕ СУМИРАЈУ РЕЗУЛТАТИ. ДА ЛИ ЈЕ БИЛО ДОВОЉНО ПОСЛА ЗА ВАШУ КОМПАНИЈУ?

ПАНДУРЕВИЋ: У минулих пет година било је изузетно тешко опстати на тржишту када је ријеч о пословању. Било је врло мало посла, јер је присутна нелојална конкуренција. То се  дешавало и у овој години.  И поред тога, финансијски показатељи говоре да смо у првих пола године  остварили добит, што је било изузетно тешко постићи. Вјерујем да ћемо и на крају ове године забиљежити позитиван резултат у пословању. Основни критеријум за добијање посла је најнижа цијена, поред технички исправне понуде. Дакле, ви морате најнижом цијеном да остварите профит и будете конкурентни на тржишту. Не постоји ниједна привилегија или бенефит од стране било кога  на овом простору када су овакве фирме у питању.

КОЈИ СУ ТО ПОСЛОВИ КОЈЕ СТЕ РАДИЛИ У МИНУЛИМ МЈЕСЕЦИМА?

ПАНДУРЕВИЋ: Након завршетка зимске сезоне, која није била напорна и за нас  финансијски ефектна јер је зима била блага,  кренуло се у послове редовног одржавања путева на основу уговора  са Јавним предузећем „Путеви РС“, компанија је тражила тржиште. Наши капацитети знатно су били упослени на подручју општине Вишеград и још увијек ту радимо  на изградњи  олимпијског базена, улица и путних комуникација. Радили смо и на подручју општине Рогатица на изградњи базена, локалних путева и  улица, на Палама смо градили обалоутврду ријеке Миљацке. Нису то били високопрофитабилни послови, али је важно да се упосле капацитети. Радили смо  на  испоруци асфалта и агрегата одређеном броју  фирми у Кантону Горажде. Великих инвестиција  нема  на овом подручју. Беспарица их је зауставила. Очекујемо да ће се  то промијенити. Добра је вијест да  је на чело Јавног предузећа „Путеви Републике Српске“ дошао човјек са овог простора, који ће, убијеђен сам, учинити све да се овај крај брже развија, омогућити да се отворе нове инвестиције. Разговара се и о изградњи такозване  брзе цесте преко Романије.

“РОМАНИЈАПУТЕВИ” СУ У СВОМ РАЗВОЈУ ОСВАЈАЛИ НОВЕ ПРОИЗВОДЕ. КОЛИКО ЈЕ ТО ФИНАНСИЈСКИ ОСНАЖИЛО ПРЕДУЗЕЋЕ?

ПАНДУРЕВИЋ: Инвестиције су, како рекох, ограничене када је ријеч о приватном сектору, стала је индивидуална изградња. Наш програм бетонске  галантерије, ивичњаци и остало, функционише у мјери које  тржиште тражи, али  ми још увијек, највећим дијелом,  производимо за властите потребе, за  потребе радова које изводимо. Не могу се похвалити да тржиште вапи за нашим производима. И поред тога, фирма  има одређену корист од те производње.

ПОСЛОВАЊЕ СКОРО СВИХ ФИРМИ ПРАТЕ ПРОБЛЕМИ ВЕЗАНИ ЗА НАПЛАТУ ОНОГА ШТО СЕ УРАДИ. ВЈЕРУЈЕМ ДА ЈЕ ТО ПРИСУТНО И У “РОМАНИЈАПУТЕВИМА”?

ПАНДУРЕВИЋ: Увијек је то био проблем, али  стање је  сада мало повољније, нешто се поправило. Претходно руководство у Јавном предузећу „Путеви РС“ учинило је  много  да нам помогне у наплати  потраживања. Надам се да ће  и ново  руководство  наставити тај континуитет упорности  да се  наплати  за посао који је урађен. Ми изузетно  поштујемо  Јавно предузеће као инвеститора и то треба нагласити. Исто као што ми намучимо  своје  добављаче, нас муче они који су нама дужни  за  урађено, али на крају нико никоме не остане дужан.

ГОСПОДИНЕ ПАНДУРЕВИЋУ, КАКВА ЈЕ САРАДЊА СА ЛОКАЛНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА? ПОЗНАТО ЈЕ ДА СУ “РОМАНИЈАПУТЕВИ” ПРИСУТНИ У 13 ОПШТИНА.

ПАНДУРЕВИЋ: „Романијапутеви“ одржавају путеве на подручју Сарајевско-романијске и Горњодринске регије, у 13 општина. Сарађујем са 13 начелника. Морам рећи да имамо изванредну сарадњу са свим локалним заједницима и руководством Града Источно Сарајево, али све послове добијамо преко тендера, уз потпуно поштовање законских прописа. Сиромаштво се увукло у све општине. Нешто више се гради на подручју општина Вишеград и Пале. У осталим локалним заједницама ради се колико то могућности дозвољавају. Имамо и конкуренцију на овом простору, али једни другима не конкуришемо на  начин како је то било раније, када је било свега и свачега. Зна се ко шта може да ради, постоји узајамно поштовање на тржишту.

Мирко Пандуревић: Изванредна сарадња са локалним заједницама
ДА ЛИ ЈЕ ПОЛИТИКА ПРИСУТНА, КОЛИКО ОНА УТИЧЕ НА ОНО ШТО РАДИТЕ?

ПАНДУРЕВИЋ: Ако се ви не бавите политиком, политика ће се бавити вама. Ја се  не бавим политиком, тај проблем немам, али се ни политика не бави са мном. Тешко је рећи да ли ће остати тако. Увјерен сам да смо нашим досадашњим наступом на овом простору изградили  однос који је својствен пословним људима, политику одвајамо од посла и пословања, подржавамо све који  се коректно и поштено односе према нама.

ДА ЛИ ЈОШ ПОСТОЈИ ФИРМА “РОМАНИЈАПУТЕВИ” У ЦРНОЈ ГОРИ?

ПАНДУРЕВИЋ: Дио привредног друштва регистрован је у Црној Гори.  Процјена је да на том простору, у пословима који се нуде, немамо никакве шансе за профит. Ту је присутна  конкуренција  која на тендерима нуди минималне цијене, а ми са својим цијенама, уз трошкове царине, уласка и изласка из државе,  не можемо обезбиједити било какву добит.  Ове године  ништа нисмо радили. Фирма и даље постоји. Уколико се створе услови, спремни смо и за  велике послове. У Црној Гори се гради. У току је изградња пута  Бар – Бојаре, један огроман посао, али  ми  својим цијенама  не можемо конкурисати црногорским предузећима.

КАКО ВИДИТЕ ВРИЈЕМЕ КОЈЕ ДОЛАЗИ?

ПАНДУРЕВИЋ: Очекујем да ћемо ову пословну  годину окончати са одређеном добити. У то сам убијеђен. Углавном, за мјесец-два привешћемо крају уговорене послове, а послије тога почињемо припреме за  зимску сезону. Тендер за послове одржавања путева у зимском периоду је истекао, али ће се обновити. Убијеђен сам да ћемо и наредне зимске сезоне радити на одржавању путева на подручју Сарајевско-романијске и Горњодринске регије,  јер за тај посао на овом простору немамо озбиљнију конкуренцију. Већ смо почели припреме, набавили смо одређене количине соли, сукцесивно радимо ремонт опреме за потребе зимског одржавања путева и бићемо спремни да реагујемо на вријеме.

У ОВОМ ВРЕМЕНУ, ГОСПОДИНЕ ПАНДУРЕВИЋУ, ВЕОМА ЈЕ ТЕШКО РЕДОВНО ИЗМИРИВАТИ ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ЗАПОСЛЕНИМ, НЕРЕДОВНЕ СУ ПЛАТЕ, У НЕКИМ ФИРМАМА МЈЕСЕЦИМА РАДНИЦИ ЧЕКАЈУ НА ИСПЛАТУ ЛИЧНИХ ДОХОДАКА. ШТА РЕЋИ ЗА “РОМАНИЈАПУТЕВЕ”?

ПАНДУРЕВИЋ: Увијек има  тешкоћа  када је ријеч о исплати  плата, посебно у овом времену беспарице, општег сиромаштва.  Тренутно имамо 290 радника. Процјене говоре да је, према  тренутном обиму посла,  велики број радника вишак. Још увијек није потписан Колективни уговор. Не знам шта се од њега може очекивати, али нисам велики оптимиста да ће се стање  поправити. Не  размишљамо о отпуштању радника, све обавезе према њима и држави измирујемо. Недавно смо имали инспекцијску контролу која се увјерила  да  послујемо у складу са законским прописима. Немамо озбиљнијег дуга према добављачима. Иако га има, они нам толеришу јер знају да  нећемо остати дужни. Ми смо, ипак, озбиљна компанија.