Са реализацијом споразума кога су ових дана потписали начелници општина Рогатица, Соколац и Хан-Пијесак о уплати по 4.000 КМ окончаће се вишегодишња активност на брендирању Романијског скорупа-кајмака.

Све је почело прије више од 10 година од када је покренута иницијатива да се брендира аутохтони романијски скоруп-кајмак који се производи у скоро сваком домаћинству које гаји музну стоку на ширем подручју Романије и сусједних планина Деветак, Сјемећ, Јахорина, Требевић и Озрен, пише портал 058.ба.

Већ на старту пошло се од тога, кажу у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС – Пословна јединица Соколац, да је скоруп-кајмак присутан свакодневно и у свим приликама у исхрани свих старосних категорија потрошача не само на Романији него и знатно шире.

Професор доктор Наталија Дозет дајући свој прилог иницијативи за брендирање скорупа-кајмака утврдила је да овај производ са Романије,који се прави од вареног крављег, овчијег или мијешаног крављег, овчијег и козијег млијека, садржи у просјеку више од 85 посто масти у сувој материји и око осам посто протеина. Специфичност му даје димљење у процесу кајмачења млијека, тако да су арома, мирис и укус зрелог кајмака још више истакнути. По свом саставу налази се испред масног сира и масла.

Пошто се ради о производу високог квалитета на тржишту је веома тражен. Тако је стигао и до Загреба, Дубровника, Љубљане, али и Београда, Подгорице… Проблем је у томе што се под називом “романијски” често нудио и кајмак из других крајева лошијег квалитета и осталих сензорских својстава. Тиме је умногоме обаран углед аутохтоног романијског кајмака.

Како је ова злоупотреба све више узимала маха, родила се идеја да се иде на заштиту географског поријекла и на тај начин спријечи његова злоупотреба на једној страни и подигне конкурентност на тржишту па и до Европске уније на другој страни.

На том путу још 2014. Основано је и Удружење произвођача “Романијски скоруп-кајмак” које “покрива” општине Хан-Пијесак, Соколац И Рогатицу.

„Био је то дуготрајан и тежак посао“, прича Јелена Влачић, виши самостални стручни савјетник при Пословној јединици за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Српске на Сокоцу. На задовољство произвођача и потрошача, окончан је почетком фебруара ове године.

Уз подршку гравитирајућих општина, ресорног министарства, јапанске развојне агенције ЈИЦА (Џајка), њемачке развојне агенције ГИЗ и града Источно Сарајево, Институт за интелектуална власништва БиХ донио је рјешење којим се признаје име поријекла „Романијски скоруп-кајмак“ и уписује у регистар имена поријекла код овог Института.

То је, додаје Влачићева, само један дио обавеза на путу до званичног брендирања овог производа. Остало је да се уради заштитни графички знак кога ће сачињавати стилизована качица у којој се кајмак одлаже, чува и износи на тржиште. Уз то, потребно је и да се чланице удружења регистрију код Института за интелектуално власништво и да се пружи подршка произвођачима у стандардизацији производње, набавци опреме и прибора. Мора се више учинити и на оспособљавању жена око здравствене исправности млијека, а тиме и кајмака, маркетингу и пласман заштићеног производа. Дужна пажњу треба посветити и изградњи колиба за „разлијевање“ јомужног и вареног млијека и колиба у којим ће се продавати скоруп-кајмак.

Све ово тражи финансијска средства. Према грубим процјенама требаће око 12.000 марака. Да се обезбиједе ових дана потписан је споразум са начелницима општина Рогатица, Соколац и Хан-Пијесак, које ће издвојити по 4.000 марака.

Како је рекла предсједница Удружења „Романијски скоруп-кајмак“ Нада Максимовић са Хан-Пијеска, њена општина већ је своју обавезу уплатила. Опшина Рогатица, рече замјеница начелника општине Јелена Караџић-Пушоња урадиће то ових дана, а очекује се да ће за дан-два то урадити и општина Соколац и пут до коначног брендирања овог производа је отворен.