Регистрација чланова Удружења произвођача романијског скоруп-кајмака код Института за интелектуално власништво БиХ биће завршена у наредних петнаестак дана, чиме ће добити право да користе заштиту жига овог аутохтоног производа.

Прије 15 дана узети су узорци кајмака и послати на анализе у лабораторију.

Потврђено је да испуњавају услове према Правилнику о квалитету свјежег и сировог млијека, наводи Јелена Влачић, руководилац Подручне јединице Соколац Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Она напомиње да је у фебруару прошле године Удружење произвођача са подручја Сокоца, Рогатице и Хан Пијеска добило рјешење о заштити поријекла “романијског скорупа-кајмака”.

Влачићева истиче да је завршен веома важан дио активности захваљујући подршци општина Хан Пијесак, Рогатица и Соколац, које су уплатиле по 4.000 КМ, те ресорном министарству Републике Српске, Јапанској развојној агенцији, Њемачкој развојној агенцији, Институту за интелектуално власништво БиХ и Граду Источно Сарајево.

“Регистрацијом чланова Удружења биће заокружен један процес у реализацији иницијативе започете прије десет година да се брендира аутохтони кајмак који се производи на ширем подручју Романије, Сјемећа, Деветака, Јахорине, Требевића и Озрена”, појашњава Влачићева.

Планирана је изградња дрвених колиба у којима ће бити произвођен кајмак на потезу Хан Пијесак-Соколац-Рогатица, гдје ће све већем броју заинтересованих купаца бити доступно да купе и дегустирају романијски скоруп.

Руководилац Подручне јединице Соколац посебно наглашава улогу Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди, који дјелује на подручју 12 општина Сарајевско-романијске и горњодринске регије.

У Ресору већ неколико година стављају акценат на удруживање пољопривредних произвођача у удружења и задруге, те на формирање кластера.

Влачићева подсјећа да је Подручна јединица Соколац у прошлој години поставила огледе пшенице на 1,4 хектара и 13 огледа силажног кукуруза на различитим локалитетима укупне површине 12,6 хектара.

На једном макроогледу површине 2,4 хекатара представљено је, како истиче, 13 различитих хибрида силажног кукуруза из пет селекцијских кућа и одржани су “Дани поља силажног кукуруза”.

Овакви огледи служе и да би сточари на овој регији обезбиједили бољу исхрану грла и произвели квалитетније млијеко, што потврђују и подаци о порасту његове производње.

“У прошлој години, са Сарајевско-романијске регије откупљено је 4.000.000 литара млијека и продато мљекарама `Пађени` и `Милкос`”, наводи Влачићева.

Њу радује да тренд раста производње млијека на Сокоцу и Хан Пијеску није толико посљедица повећања броја коопераната, колико је резултат повећања броја грла на фармама, што значи да домаћинства постају прави робни произвођачи.

Влачићева препоручује пољопривредницима да не треба да се обесхрабре због прошлогодишње цијене малине, која је била 1,90 КМ, јер се очекује да ће се то стање у овој години поправити.

Радује и чињеница да је лани са Сарајевско-романијске и горњодринске регије откупљено укупно 600 тона малине, те да се малинарство, значајније заступљено на подручју Вишеграда, Рудог, Чајнича и Рогатице, шири на остале општине у регији и да расте број хладњача за воће.

Влачићева наводи да су пољопривредни стручњаци ове године кренули интезивно са предавањима у јануару и фебруару, прије почетка радова на имањима, јер ће са првим данима прољећа бити присутни на терену са пољопривредницима.

Она је подсјетила да су контролни асистенти ове подручне јединице у фебруару одржали низ практичних обука контроле маститиса код млијечних музних грла, да је одржано шест практичних обука о правилном узорковању и хигијени млијека, као и да су у току двије зимске школе за малинаре.

У Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди, Подручна јединица Соколац, планирали су да у 2018. години наставе са огледима силажног кукуруза и огледима за зрно, да појачају огледе крмног биља /сирка и суданске траве/, те да поставе огледе сточног грашка, љековитог и ароматичног биља, за које на подручју постоје природни ресурси.

1 КОМЕНТАР

  1. Na žalost sve nas je manje ali se nadam da će ovo brendiranje pomoći i olakšati našim proizvođačima.