Почетак нове године увијек је прилика да се сагледа шта се урадило у претходној. Почетком мјесеца јануара 2018. године, угостили смо начелника општине Соколац Милована Бјелицу и разговарали о томе шта је учињено у претходном периоду, те о плановима у предстојећој години.

ЗА ПОЧЕТАК РАЗГОВОРА РЕЦИТЕ НАМ КОЈИ СУ ТО НАЈВАЖНИЈИ ДОГАЂАЈИ ЗА НАШУ ЛОКАЛНУ ЗАЈЕДНИЦУ ОБИЉЕЖИЛИ ВРИЈЕМЕ ИЗА НАС?

БЈЕЛИЦА: Када говоримо о времену које је остало за нама, не можемо анализирати само годину дана. За протеклих пет година, израдили смо Стретегију развоја са акционим планом дјеловања, више студија изводљивости и пројеката, од којих је већина у завршној фази реализације. Морам да подсјетим и на чињеницу да је 2012. године била драматична ситуација у већини установа и предузећа. Одмах смо кренули у рјешавање проблема у ЈКП „Романијски божур“, ЈП „Нова топлана“, ЈП „Врело Биоштица“, Центру за унапређење пољопривредне производње, Фарми музних крава, УНИС-у, КТК „Кнежини“, Старој пекари, Старој топлани, Задружном дому у Бјелосављевићима, Фаминексу… Укупан дуг комуналних предузећа износио је преко девет милиона, а данас послују позитивно, с тим што је због лоше наплативости од корисника услуга, у наредном периоду, под знаком питања пружање услуга топлане.

КАКВО ЈЕ ТРЕНУТНО СТАЊЕ У ДРВНОЈ ИНДУСТРИЈИ, ПОЉОПРИВРЕДИ И ОСТАЛИМ ПРЕДУЗЕЋИМА КОЈА СЕ НАЛАЗЕ НА ПОДРУЧЈУ НАШЕ ОПШТИНЕ?

БЈЕЛИЦА: У току једне године дрвопрерађивачи на подручју наше општине прераде преко 100.000 кубика грађе, а запошљавају око 400 радника. Један број предузећа је проширио капацитете и обим производње, што је веома похвално. У просторијама УНИС-а промијењена је дјелатност, али власници су запослили преко 100 нових радника. Просторије КТК „Кнежина“ откупио је наш суграђанин, промијенио дјелатност и запослио 25 нових радника. Предузеће „Дуга-пелет“ покренуло је производњу пелета и запослило 25 нових радника. Остали дрвопрерађивачи су повећали своје капацитете, проширили производњу и тренутно запошљавају 250 радника.

Недавно се појавио нови инвеститор који је узео под закуп „Нову Романију“, гдје већ имамо видљиве кораке, као што су санација једног броја објеката, набавка машина и опреме, исплата заосталих мјесечних накнада радницима и измирење обавеза за електричну енергију, порезе и доприносе. Иако је присутна бојазан код домаћих дрвопрерађивача да ће веће количине грађе отићи закупцу, ми инсистирамо да се обезбиједе довољне количине за потребе постојећих производних капацитета.

Покретање Центра за унапређење пољопривреде у брдско-планинском подручју ће допринијети развоју пољопривреде у Сокоцу. Оно што је неопходно поменути јесте да из године у годину пољопривредни произвођачи имају све више музних грла, тако да очекујемо да производња млијека ове године буде већа од три милиона литара (2 милиона литара у 2017. години откупиле су мљекаре „Пађени“ и „Милкос“). Општина је током 2013. године исплаћивала подстицаје за производњу млијека и чување женске телади, ослободила плаћања пореза на пољопривредно земљиште које се обрађује, набавила велики број лактофриза, музилица, мотокултиватора и стеоних јуница. Обезбијеђено је око 100 пластеника и преко 50 хиљада садница разног воћа. Охрабрили смо и финансијски помогли оснивање земљорадниче задруге. Наредних мјесеци очекујемо сертификат на коме заједнички раде општине Соколац, Рогатица и Хан Пијесак са Свјетском банком, са којим ће се Романијски кајмак моћи извозити у земље Европске уније. Значајно је истаћи производњу меда и сакупљање љековитог биља.

КОЛИКО ЈЕ ЗА НАШУ ОПШТИНУ ЗНАЧАЈНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ ЗДРАВСТВЕНИХ И ОБРАЗОВНИХ УСТАНОВА, НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, ТЕ СПОРТСКИХ КЛУБОВА?

БЈЕЛИЦА: У Сокоцу дјелују три здравствене установе: Дом здравља „Др Љубомир Ћеранић“, ЈЗУ Психијатријска болница и ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију које запошљавају око 300 радника, и зато нам је значајно њихово функционисање. У нашој општини егзистирају сви нивои образовања (предшколско, основно, средње и високо). Када говоримо о невладиним организацијама, можемо се похвалити и њиховим функционисањем – од Општинског удружења пензионера, Борачке организације до Удружења за помоћ лицима са посебним потребама „Подршка“, Удружења „Мајка и дијете“, КУД-а „Романијска луча“, Плесног клуба“ Ника“, Омладинске организације лова, риболова, планинара, друштва за заштиту животне средине, повратничких удружења, аеро клуба „Соко“, те спортских клубова. Већина спортиста остварује добре резултате, а посебно треба истаћи атлетичаре, који постижу успјехе како у нашој земљи и региону, тако и у читавом свијету. Почели смо припреме за одржавање МОСИ игара 2019. године на којима смо домаћини.

“Послије 25 година у потпуности ћемо ријешити
питање колективног и алтернативног смјештаја”

ШТА ЋЕ БИТИ ПРИОРИТЕТНИ ЦИЉ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ У 2018. ГОДИНИ?

БЈЕЛИЦА: Желимо да створимо повољан пословни амбијент и привучемо нове инвеститоре. Послије 25 година у потпуности ћемо ријешити питање колективног и алтернативног смјештаја изградњом двије стамбене зграде са укупно 64 стамбене јединице и завршетком стамбене зграде са 17 станова. Завршен је јавни позив за постављање ЛЕД расвјете на 1000 стубова, креће трећа компонента Пројекта „Снабдијевање водом и канализација“ који обухвата подручје Подроманије и Бјелосављевића, завршетак пројекта водоснабдијевања подручја Куле, Врбарја, Бурата, Ђедоваца, Озерковића и Казмерића. У току су активности на постављању видео-надзора на главним саобраћајницама, око школа, спортске дворане, војничког гробља и у Парку бораца Романије. У сарадњи са УНДП-ом, СИДОМ, УСАИД-ом и Владом РС извршиће се потпуна санација Основне школе „Соколац“.

Преко пројекта „ReLoad“ и прекограничне сарадње извршићемо санацију и изградњу нових објаката за потребе спорта и физичке културе. У првој половини ове године уговором ћемо преузети управљање ЈП ВиК „Врело Биоштица“ Соколац.

Суфинансираћемо изградњу једног броја саобраћајница и водовода у мјесним заједницама.

Усмјерили смо се и на развој туризма са одређеним погодностима које смо обезбиједили за све оне који желе да улажу у нашу општину, тако да у наредном периоду очекујемо да Соколац добије нови хотел и етно-насеље, а можемо се похвалити чињеницом да и постојећи угоститељски објекти проширују своје капацитете. Очекујемо нове инвестиције предузећа „Оногошт“, „Тропик“ и „Горење“. Посебну пажњу посвећујемо културно-историјском насљеђу, што доказује истраживање двије некрополе у Бјелосављевићима и Лубурић пољу. Сада се врши истраживање у двије пећине.

ЈЕДНА ОД НАЈВАЖНИЈИХ ТЕМА У ЦИЈЕЛОМ РЕГИОНУ У 2017. ГОДИНИ БИЛА ЈЕ ПИТАЊЕ „БРЗЕ ЦЕСТЕ“. КОЛИКО ЈЕ ТАЈ ПУТ ЗНАЧАЈАН ЗА НАШУ ЛОКАЛНУ ЗАЈЕДНИЦУ?

БЈЕЛИЦА: Траса пута Београд–Сарајево веома је значајна за останак становништва на нашим просторима. Прије свега, захваљујем Влади Србије која је подржала трасу која је у нашем интересу. Морамо поштовати просторни план, који је поред Устава, најважнији документ једне државе. Једна од траса, предвиђена тим планом, јесте траса од Вишеграда, преко Устипраче, Рогатице, Подроманије, Равне Романије, Љубогоште и Источног Сарајева. Она је дефинисана Стратегијом транспорта РС, која је саставни дио оквирне Стратегије БиХ. Разочарао сам се ставом надлежног министарства да овај пут није у приоритету инвестиција 2018/2020. године, а да ће у будућности Влада РС издвојити 800.000 КМ за исти. Та средства нису довољна да се припреме карте, а да не говоримо о идејном пројекту, рјешавању имовинско-правних односа и слично. Поред тога Министарство саобраћаја и веза предложило је Влади тридесет пет приоритетних пројеката, а на посљедњем мјесту је поменута траса. У седам приоритетних пројеката, чија је реализација предвиђена до краја 2020. године, источни дио Српске није обухваћен. Зато морамо ставити до знања надлежнима да постоји и овај дио земље. Захвални смо што се кредитним средствима гради болница у Источном Сарајеву, али ако желимо да задржимо људе на овим просторима, не смијемо запоставити источни дио РС ни у једној сфери живота.

Приориот у наредном периоду биће наставак започете сарадње, како са сусједним, тако и са општинама у Србији и Црној Гори, међународним организацијама, амбасадама, Градом Источно Сарајево, Владом РС и Савјетом министара БиХ.

Посебно истичем добру сарадњу са Српском православном црквом, Исламском вјерском заједницом и повратничким удружењима.

Јелена Маринковић
Рођена 28. августа 1989. године у Зеници. Основну школу и гимназију завршила у Сокоцу. Дипломирала је Новинарство 2013. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. У ЈП "Инфо центар" Соколац запослена од 2015. године. Тренутно обавља функцију главног и одговорног уредника.