Полагањем цвијећа и паљењем свијећа, на војничком гробљу Мали Зејтинлик у Сокоцу, јуче је обиљежен Дан Треће сарајевске пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, чијих је готово 500 припадника дало живот за Српску. Саборци и чланови породица у Источној Илиџи одали су и пошту првим жртвама НАТО бомбардовања – Радмили и Раденку Галинац, који су страдали на данашњи дан 1995-те године.

На свето мјесто Малог Зејтинлика, гдје је вјечни смирај нашло око хиљаду српских хероја, стигао је и старина Чедомир Шућур. Да са саборцима из Треће сарајевске пјешадијске бригаде ода пошту онима који су погинули у одбрани српских огњишта.

“Прва линија Треће сарајевске, никад непомјерена, никуд напријед, никуд назад, једина без резерве, без резервног положаја, сви смо били један за све, а сви за једнога, наша максима је била умри и иди, али издајник немој бити”, каже бивши борац Треће сарајевске пјешадијске бригаде Чедомир Шућур.

И бранили су се кућни прагови на најтежим линијама које су покривале Жуч, на унутрашњем прстену Српског Сарајева, али и оном спољном гдје су се нашли на ударним правцима муслиманских снага.

“На вањском прстену Нишићка висораван и у правцу Семизовца до споја са Илијашком бригадом, око 500 бораца 3. сарајевске бригаде је погинуло, неколико хиљада рањено”, наводи ратни командир чете војне полиције Треће сарајевске пјешадијске бригаде ВРС Борислав Кондић.

За све из ове бригаде посебно је тежак девети септембар – дан када су прије 23 године НАТО бомбе у Семизовцу убиле њиховог саборца Раденка Галинца и његову сестру Радмилу. И то док су се враћали са гробља гдје им је 15 дана раније сахрањен брат Радован. С њима у возилу које су морали зауставити због непосредно разрушеног дијела пута био је и Кондић.

“И у том моменту је наишао нови лет, поновио је и поново је рекетирао, погодио је тачно на исто мјесто гдје смо ми били, ми смо пострадали, они су били са моје десне стране и сви смртоносни гелери су отишли на њих, а на крају, по трећи пут је надлетио тај исти авион, пошто није имао више ракета, он је пуцао на нас топом, да би потврдио да смо сигурно настрадали”, прича Кондић.

Сва прича о НАТО интеграцијама требало је да престане оног тренутка када су институције Српске донијеле резолуцију о војној неутралности, наглашава Кошарац и додаје да ће бити настављена иницијатива да се у Српској обиљежава Дан сјећања на жртве НАТО агресије.

Ускоро би требало да буде предложен и датум, а то можда буде и девети септембар, када је под НАТО бомбама разорена породица Галинац.