Агенција за заштиту личних података БиХ забранила је Агенцији за банкарство РС да од комерцијалних банака прикупља јединствене матичне бројеве.
АБРС је, такође, наређено да обрише и уништи све до сада прикупљене ЈМБ клијената, које су јој банке доставиле путем образаца за достављање извјештаја о пословању, потврдили су за Српскаинфо у АЗЛП.
– Неспорно је да АБРС има законом прописану надлежност да врши контролу и надзор рада и законитости пословања банака. Међутим, неприхватљиво је и противно позитивним законским прописима да захтијева да јој комерцијалне банке, приликом достављања извјештаја о пословању путем образаца, доставља и ЈМБ клијената – наглашавају у АЗЛП.
Обрасци
Објашњавају да Закон о АБРС не прописује надлежност и основ за прикупљање и обраду ЈМБ клијената комерцијалних банака путем поменутих образаца.
– Банке и друге финансијске организације дужне су да спроводие мјере идентификације и праћења клијента, при томе водећи рачуна да је начин на који се врши идентификација физичких особа прописан чланом 10. Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности. Неспорно је да АБРС има законом прописану надлежност да врши контролу и надзор рада и законитости пословања банака. Међутим, неприхватљиво је и супротно позитивним законским прописима да захтијева да јој комерцијалне банке приликом достављања извештаја о пословању, путем образаца, доставља и ЈМБ клијената – наглашавају у АЛЗП.
Корекције
Из АБРС поручују да су, на основу рјешења АЛЗП, већ кориговали одређене извјештајне обрасце који су садржавали ЈМБ.
– АЛЗП је своје рјешење засновала на одредби Закона о јединственом матичном броју која прописује да се у документа, евиденције и јавне исправе уписује ЈМБ само ако је то законом изричито прописано. Сви подаци садржани у извјештајима које банке достављају АБРС користили су се, и сада се користе, искључиво у сврху обављања надлежности утврђених Законом о АБРС и Законом о банкама РС, те осталим прописима релевантним за ову област – наглашавају у АБРС.
Све више прекршаја
Подсјетимо, АЛЗП је у прошлој години примила 96 приговора грађана на злоупотребу личних података, те издала 15 прекршајних налога, што је више него претходних година.
Запријећена казна за злоупотребу личних података креће се од 100 до 100.000 КМ, а у прошлој години издата је највећа казна у износу од 10.000 КМ. Највише прекршајних налога отишло је на рачун банака, зато што су грађанима приликом плаћања рачуна тражиле јединствени матични број.
