Вјероватно сте се бар једном запитали зашто баш фебруар од свих мјесеци у години има најмање дана. Ево одговора…

Фебруар је други месец у години у јулијанском и грегоријанском календару. Има 28 дана, 29 у преступној години, и једини је мјесец који има мање од 30 дана. А да ли сте знали зашто баш он једини има мање од 30 дана у месецу?

Наиме, за све су “криви” срари Римљани, прецизније – иницијатор свега био је њихов први краљ Ромул, који се досјетио да направи календар који је имао само десет мјесеци. Година је почињала у марту, а завршавала се у децембру. Јануар и фебруар нису постојали – зима им није била важна јер се њихово богатство темељило на садњи и жетви.

Да би попунио ову празнину за време зиме, Нума Помпилије, други од седам римских краљева, одлучио је да календару дода још два месеца: јануар и фебруар, али тако да календарска година траје 354 дана. Тада је у употреби био лунарни календар (календар усклађен са Месечевим фазама), а година по лунарном календару траје отприлике баш толико (29,53 x 12 = 354,38) дана.

Да би добио довољан број дана за два додатна мјесеца, Нума је од сваког мјесеца који је трајао 30 дана одузео један дан, па је за два нова мјесеца остало 56 дана. Требало је, дакле, да сваки од та два мјесеца траје по 28 дана. Међутим, у то вријеме Римљани су из сујеверја избјегавали парне бројеве па је јануару додат јос један дан. Други мјесец је, ипак остао на 28 дана, али, иако се радило о парном броју, сматралао се да је то коректно јер је други мјесец био посвећен светковини прочишћавања намењеног култу мртвих.

Тај календар је значи трајао 355 дана. Фебруар је имао 28, март, мај, јул и октобар по 31, а јануар, април, јун, август, септембар, новембар и децембар по 29 дана. Међутим, календар је и даље имао недостатке.

Наиме, све је функционисало добро неколико година, али, убрзо, сезоне нису биле усклађене с њиховим типичним мјесецима, односно годишњим добима. Како би то поправили, Римљани су додали још један мјесец – Мерцедониус – који су убацивали у календар сваких неколико година, након 23. фебруара. Била је то ноћна мора, јер је такав календар било тешко пратити.

Ствар је потом у своје руке узео Јулије Цезар, око 45 године пре Христа. Ангажовао је стручњака да направи календар по узору на египатски. У календар су додали десет дана и додатни дан у фебруару сваке четврте године.

Такав календар задржао се до данас и зато фебруар има 28 дана, односно 29 када је преступна година.