Понекад не знамо да објаснимо чиме нас је неко завео, али смо заведени, очарани и разоружани.
Једино што умијемо је да ту очараност припишемо харизми, не размишљајући шта се иза ње крије. Она ипак има неколико главних, препознатљивих састојака, тврди Роналд Риђо, професор психологије на Колеџу Клермонт Мекена.
“Харизму чине експресивност, таленат за спонтано учествовање у разговору и лако изражавање осјећања, контрола, способност да се суптилно уклопите у неко друштво, осјетљивост, дар да слушате и схватате друге људе. Она проистиче из начина на који комуницирате, колико успијевате да “ухватите” емоције других док их и сами изражавате”, појашњава он.
Харизматична особа није као друге, јер када она започне комуникацију, њен аутономни нервни систем постаје надражен. Сва пажња јој је усмјерена на саговорника, енергија пршти на све стране, почиње да прича брзо, надахнуто и без замуцкивања.
“Разговор без паузе је најхаризматичнији, јер показује да је особа самоувјерена и да има чврсте идеје”, каже Риђо.
Харизма једноставно исијава на све стране. Она се манифестује симпатичним гестовима, климањем главе док друга особа говори, гледањем у очи и размјењивањем осмјеха.
“Харизматична особа показује саосјећајност, а то свима прија. Она је аутентична и не може да се учи нити копира. Једноставно постоји као неодвојиви дио нечије личности”, објашњава научник.
