Отац је упозорио и на велики проблем клањања идолима, којег у већини случајева чак нисмо ни свесни. Шетајући кроз узаврелу атмосферу љубави и добре музике у центру Врњачке Бање, недалеко од места где се одржава „Лове фест“, екипа Стила уочила је једног усамљеног монаха. Желећи да чујемо његово мишљење о младима, љубави и животу генерално, отац Серафим из оближњег манастира сматра да је најважније да деца не залутају, јер су деца најчистија створења која корачају земљом.
„Пустите децу да се воле. Слао сам своје ђаке у манастире да се моле и послушали су ме. Слао сам их да се моле за некога, и то како су се они молили, то ви не можете ни да видите. Да бисте то виделе треба да уђете у неке воде, то треба Бог да вам да. Ево једног детаља са Канавке. Отац је дошао и ту затекао своје двоје деце како разговарају гледајући испред себе. Питао их је са ким то разговарају, они кажу то је Мајка Божија. Али он и даље ништа не види. И то је оно што вам причам – деца су чиста и њима се јавља и Бог и Мајка Божија. Али ми смо, и ја и ви, далеко од тога“. На питање шта би поручио младима у Србији, монах Серафим оговара:
„Ја се борим духовним путем, али на вама (младима) је терет да изнесете будућност Србије. Шта то значи? Ви треба да приђете Богу, без тога нема ништа“, истакао је монах. Отац Серафим објаснио је своју тврдњу кроз пример најпознатијег тенисера Новака Ђоковића и других успешних спортиста, а уједно и упозорио на велики проблем идолопоклонства – клањања идолима.
„Њему свака част, он је велики Србин, успешан тенисер… Али, видите овако, ми га дочекамо, он изађе горе на балкон код Скупштине, па дочекамо кошаркашице, и тако даље… И то је лепо. Међутим, то је, упамтите, идолопоклонство. Ми стварамо идоле од њих. Да ме не разумете погрешно, треба да их дочекамо, али после тога треба да урадимо овако – да одемо у, на пример, Храм Светог Саве на молебан, да захвалимо Богу. Јер, зашто је он постао првак? Бог му је то дао. Ујутро би било добро да одемо на литургију, и онда то више није идолопоклонство. Овако ми величамо њега, а Бог? Он нам је помогао и ко га шиша?“, објашњава отац Серафим.
Он је пристао и да нам открије једно чудо исцељења молитвама којем је сам присуствовао, док му је у очима сијала вера и жеља да нам дочара необичан догађај и докаже да се све то заиста догодило Божјом помоћи.
„Ово вам говорим зато што знам да има Бога. Има један лековити канал копан по благослову Серафима Саровског. Човек направи удес, страдају му жена и деца, он остане у инвалидским колицима. Рекао је мом пријатељу да га води на тај канал, Канавка се зове, и он га спусти доле са колицима. Он је бауљао и бауљао, док одједном није осетио да почиње да буде здрав. Бауљао је по целом том простору и на крају устао“, испричао је монах и замолио све да не сумњају у постојање Свевишњег.
Нада се и светлијој будућности Срба. Из рада и свакодневног контакта са младима закључује:
„Млади се враћају Богу, битно је да знају да има Бога, и полако само“.
Отац Серафим се осврнуо и на данашњи темпо живота и један од главних циљева већине људи – новац, покушавајући да објасни колико је све материјално неважно у односу на оно што носимо у себи.
„Бог не тражи ову власт, већ срце. У Јеванђељима нигде нема „Дај ми паре“ или ово, или оно, већ само „Дај ми срце“. То је порука за вас младе, ако немате срца за Бога, не вреди“, поручује монах.
Оправдавајући изреку „Сила Бога не моли, а Бог силу не воли“, он открива и да све то мора да дође спонтано, из дубине душе, и да када је реч о вери, на силу ништа не бива.
„Бог хоће да му ви приђете сами, не на силу. На силу не може. Све ћемо решити љубављу. Ја не мрзим оног ко мене мрзи, већ га својом љубављу мењам“, истакао је отац Серафим.
На самом крају разговора, желео је и нас да посаветује:
„Бог је љубав, не плашите се. Ја бих волео да се молите по мало и срце ће само да крене, па ће Бог да вас усмери и видећете многе ствари. Збогом!“
