“Увијек покушавам да помогнем и представим своју земљу најбоље што могу”, рекао је најбољи тенисер свијета Новак Ђоковић.

Регуларност моје игре је увијек била фантастична, али у посљедње четири године ствари су се много промијениле: сада имам двоје дјеце, а био сам и дуго повријеђен. Тако одговара Новак Ђоковић о тренутним успонима и падовима у својој игри, у великом интервјуу који је дао француском “Екипу”, у којем се осврнуо на своју тренутну форму, али и на све оно што га прати у тенису и око њега.

Неизбјежна тема је била и његова љубав према Србији. Новинара је занимало и не узима ли му његово залагање за Србију “превише времена и енергије?”

– Понекад се питам: да ли би требало да се ангажујем у политици, тенису или…? Али све што радим, покушавам да то чиним савјесно и одговорно, посвећујући све своје вријеме. Не знам да радим ствари напола. Увијек покушавам да помогнем и представим своју земљу што боље могу. Када се сретнем са људима у Србији, када разговарам са њима, када вратим вријеме уназад, то ме враћа у смјерност, у саму срж – поручио је Новак, додавши да не жели да се ограничи само на своју земљу, да је пацифиста и да воли да пригрли свијет.

На констатацију да у њему и даље гори ватра у играчком смислу, Новак истиче: – Да, постоје и ватра, и вода, и ваздух… Постоји земља. У мени су сви елементи. Храним их. Његујем… Можда сам експресивнији од других играча, али то је мој начин постојања.

Новак истиче да увијек постоје тренуци када се на терену играч осјећа добро и када су резултати позитивни, и да наиђу они са мање самопоуздања.

– Био сам 22. на свијету и мислио сам да се никада нећу вратити. Људи који нас гледају замишљају да смо роботи, да све радимо савршено. Али, ми смо само људи као и остали и имамо исте проблеме као и сви. Морамо бити у стању да ствари схватамо позитивно и да нађемо равнотежу. За мене је главни приоритет стално трагање за равнотежом.

Новак се вратио на период дуге паузе због операције лакта.

– То је био први пут у мом животу да сам имао шест мјесеци одмора. Био сам захвалан јер сам имао времена да радим ствари које сам се одвикао да радим. То је уједно и тренутак када се родило моје друго дијете. Било је то веома емотивно вријеме. Али повреда је такође имала и негативан ефекат на моју игру: технички, морао сам да правим компензације на сервису. Много сам промијенио овај ударац. Имао сам, затим, проблема да нађем ритам, да контролишем сервис, основ моје игре када улазим пун самопоуздања на терен.

На питање новинара шта се десило када је раскинуо сарадњу с Маријаном Вајдом, да би радио с гурууом Пепеом Имазом, прије него што се поново вратио Маријану, Новак каже да “када људи нешто не познају, почињу да спекулишу.”

Најбољи свјетски тенисер истиче да га занимају многе ствари у животу, музици, историји… – Учење је од суштинског значаја. Тенис је, уз моју породицу, најважнија ствар. На терену проводим највише времена. Али то није једина ствар у животу. Желим да напредујем. Постоји толико много других ствари које треба открити.

– А када почнете да спекулишете, развијате различите облике прича и увјеравате људе да је то тако. Осим што то није тако. Увијек покушавам да кажем истину. Не кријем чињеницу да сам проживио врло емотивно вријеме и да још нисам из тога изашао. За мене је било важно да се суочим с неким стварима које су предуго остале под тепихом. Али када се нешто деси у вашем приватном животу или другдје, многи људи виде проблем у другом. У Пепеу, у мом тренеру, или нечему трећем. То никада није био случај. Вријеђа ме када неко тако може да мисли, јер су ове сумње о зависности увреда за моју зрелост и моју интелигенцију – истиче Новак и додаје да је увијек покушавао да буде окружен људима који могу да му помогну, ојачају његов карактер и дубоко га разумију.

Одговарајући на питање да ли је то можда због његових словенских корјена, Ђоковић наводи да “сви имамо генетско памћење”.

– Моји словенски коријени су сигурно утицали на мој развој и моју игру. Одрастао сам за вријеме рата, под бомбама. Морао сам да се борим два пута више да бих успио. Морао сам да извлачим из себе двоструко више него неко ко је рођен негдје другдје. На крају, имао сам срећу да живим ово искуство, иако то у оно вријеме не бих рекао јер је било страшно. Али, то је створило особу каква сам.

На констатацију да води рачуна о свом тијелу и култивише неку врст аскетизма, да је веган и да једе без глутена, Новак одговара:

– Не волим етикете. Нисам веган и не једем храну без глутена. Покушавам да се храним здраво и да будем свјестан онога што дајем свом тијелу. Не волим категоризовање ствари. Али веганско друштво сада постаје превише агресивно. Не волим када се суди некоме зато што једе ово или оно. Или категоризације типа: ви сте новинар, ја сам тенисер. Али, еволуирамо у друштву које воли да категоризује на такав начин. Не можете прећи границу да бисте дошли на моју страну јер је то мој терен. Не видим ствари на тај начин. За мене сви припадамо истом терену.

Новак поручује да и даље налази задовољство на терену, и да, у супротном, не би више играо.

– На тениском терену доживљавам све успоне и падове мог карактера. Понекад изгубим контролу, вичем, бацам рекет. Али такође показујем и позитивне емоције. Заиста уживам на терену – каже Новак, истичући да ће то можда звучати као клише и да неко можда мисли да игра због титула или зато што му је то посао. Немам обавезу. Не играм за новац. Мој циљ на терену је да напредујем и да останем у стању у коме сам у могућности да се побољшам.