Фото: Јелена Маринковић

Међународне организације настоје да унаприједе привредни развој у малим срединама како би створиле повољније пословно окружење у неразвијеним локалним заједницама. Прилику да свој мали породични бизнис подигну на виши ниво искористила је породица Орашанин, која се већ годинама бави откупом љековитог и другог самониклог биља, којим је богат романијски плато. Све је почело 1996. године, када је ова породица, избјегавши из Сарајева у Соколац, отворила малу сеоску продавницу, те су почели прикупљати мање количине биља за локалне предузетнике и фирме у БиХ. Младен Орашанин, по завршетку школовања, амбициозније је наставио посао родитеља и 2015. године регистровао фирму под именом „Биље и љекобиље“, чија је основна дјелатност сакупљање и прерада ароматичног, љековитог биља, гљива и осталих шумских плодова. Исте године потписали су уговоре са иностраним компанијама и забиљежили стопостотни проценат у извозу и од тада до данас су у константном напретку.

– У том периоду на европском тржишту дошло је до засићења смрековом бобом и остали смо заробљени са неких 40 тона исте и питањима како ријешити проблем. Приступили смо реализацији пројекта са USAID-ом, који се односио на набавку дестилерије капацитета 1.600 литара. Пошто нисмо били условљени да одмах платимо половину новца са којим смо учествовали у пројекту, набавили смо додатну опрему, и то минусну и плусну хладњачу. Започели смо кување плодова и четинара за производњу есенцијалних уља. Више немамо проблема са засићењем смрекове бобе, јер сав вишак прерађујемо у етерична уља. У сарадњи са ШГ „Романија“ бесплатно набављамо сировину. Приликом сваке сјече одбаце се гране из којих производимо уља. Током једне сезоне произведемо око 100 килограма уља од јелике и бора – открио нам је власник и директор фирме Младен Орашанин.

Фирма тренутно броји три запослена радника, са могућношћу за повећање у зависности од проширења посла, те десетак сезонских са подручја локалне заједнице. У 2018. години опрема је побољшана куповином сушаре, капацитета 1.000 килограма за сушење печурки, како се не би морале сирове просљеђивати на тржиште. Од регистрације до сада, кроз разне грантове и лична улагања, уложено је око 300.000 КМ, а за свој труд добили су вриједну награду и признање.

– Прошле године у новембру, на завршном турниру EFSE у Сарајеву, а у организацији Мозаик фондације и Агенције SERDA, освојили смо прву награду од 10.000 евра. Пријавили смо се без великих очекивања, а презентације су оцјењивали искључиво страни стручњаци. Поред новчаног дијела, у награду је укључен шестомјесечни бесплатни менторинг. Ријеч је о стручњаку из ових области, који ће извршити организацију, усмјерити рад ка европским фондовима, проширити тржиште и ојачати кооперантску везу. Са менторингом смо кренули у мјесецу марту и тврдим да је ово вреднија награда од новчане. Такође, покушаћемо да, уз савјете ментора, организујемо рад фирме током читаве године – казао је Орашанин и додао, да ускоро очекују посјету амбасадора Шведске, који је изразио жељу да лично обиђе фирму, погоне и мјеста са којих се набавља сировина.

Фирма већ спроводи процедуру за добијање цертификата за органску производњу. У будућности планирају наставити са улагањем у опрему, али потрудиће се и да обезбиједе личне производне погоне.

– Требало би да се усмјеримо на производњу сокова од органског дивљег воћа и стопостотних концентрата плода дивљег шипурка. Пошто је овај крај познат по узгоју малине, размишљамо да и њих откупљујемо, такође за прављење органских сокова – рекао је он.

Власник фирме „Биље и љекобиње“ открио нам је и да ће на јесен ове године започети производњу чипса од дивље јабуке и дивље крушке, који је значајн извор витамина Ц.

Јелена Маринковић
Рођена 28. августа 1989. године у Зеници. Основну школу и гимназију завршила у Сокоцу. Дипломирала је Новинарство 2013. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. У ЈП "Инфо центар" Соколац запослена од 2015. године. Тренутно обавља функцију главног и одговорног уредника.