Романије - Љубав побјеђује! 
О људима поносним са тог краја
слушао сам интересантне приче
када сам излазио из дјечијег раја
и долазио цркви у Чајниче.
Казаћеш, ако те неко упита
тај крај населили су Црногорци
од Чавчевог поља па до Копита
и од Боровца до села Ђедовци.
Насељаваше се послије куге,
испрва силом, послије пораза,
тако су морали, није било друге
па и тада држаше до образа.
Никад нису имали превише воде,
на имању држаху много стоке,
кроз вријеме крчали пут до слободе,
јуначке груди красиле им токе.
Сви су од реда састава стамена,
не бјеху слабићи, још мање шоње,
добро бацаху камена с рамена,
увијек јахали седлане коње.
Нападоше Нијемци по други пут
и опет, кад је било стани пани
они обукоше војнички капут
и тад се нађоше на правој страни.
Наста опет вријеме немогуће,
уопште се нису надали рату,
с пушком стадошњ на прагу куће,
опет им висила сјекира на врату.
Гласинац не напушта дух слободе,
борбе се воде далеко вани,
иза планина близу Дрине воде,
празни су сада његови бездани.
Објављено у 25-26.броју Соколачких информативних новина (септембар – октобар 1996.)
