У Стокхолму се поново дискутује о могућем уласку Шведске у НАТО. Та земља је већ више од два века војно неутрална, али се последњих година због „агресивне Русије“ покреће питање прикључивању Алијанси. Овог пута направљен је и корак даље — у Парламенту је разрађен нацрт закона о прикључивању земље НАТО-у.
У нацрту закона, који је израдила посланица Умерене коалиционе партије Шведске Боријани Оберг, наводи се да би шведске власти требало „што пре“ да поднесу захтев за чланство у НАТО-у, због погоршања регионалне безбедности и руског „агресивног понашања“ према неким њеним суседима.
Посланица је позвала Стокхолм да се „не бави анализом последица“ уласка у НАТО, него да просто приступи Алијанси „док не буде прекасно“, јер ће, по њеном мишљењу, само то омогућити Стокхолму да добије војну помоћ од НАТО-а у случају хипотетичког сукоба са Русијом.
Шта кажу грађани
Руски експерти, међутим, сматрају да Шведској одговара да остане ван западног војног блока и да изјаве о „руској претњи“ још увек неће одвести земљу у Алијансу.
„Дискусије о томе да ли би Шведска требало да се придружи НАТО-у трају већ одавно. Већина шведских политичара је проатлантски орјентисана. Али, истовремено, шведски атлантисти нису нужно присталице чланства у НАТО-у, па традиционална шведска неутралност, која постоји од 19. века, још увек има веома велике шансе да се очува. Поред тога, шведско становништво није жељно да се њихова држава придружи Северноатлантском савезу“, рекао је за Спутњик руски политиколог Дмитриј Офицеров-Бељски.
Његове речи потврђује и једно прошлогодишње истраживање које је показало да само 40 одсто Швеђана тежи ка придруживању НАТО-у, што је четири одсто мање него годину пре. Истовремено, већина противника чланства Шведске у блоку уверена је да ће НАТО у случају потребе помоћи Стокхолму.
Политиколог истиче да улазак Шведске у тај савез у блиској будућности не треба очекивати.
„Понекад се из коментара шведских политичара и војске може створити утисак да се шведско становништво припрема за придруживање Алијанси, али то није тако — у скорије време не може се говорити ни о каквом уласку Шведске у тај Савез. Једино што се може очекивати је да се сарадња између Шведске и НАТО-а продуби“, каже Бељски.
Москва је више пута истакла да растућа војна моћ Русије никоме није претња и да нема планове да тај потенцијал користи у офанзивне, агресивне и освајачке сврхе.
Руски министар одбране Сергеј Шојгу је раније изјавио је да је политика Алијансе усмерена на јачање војног присуства на источном крилу и да у том контексту представници Савеза „активно користе мит о руској претњи“, посебно ширећи војну сарадњу са Шведском и Финском. Он је раније изјавио да ће Москва одговорити, уколико Шведска и Финска уђу у НАТО савез. Он је истакао да би то умањило глобалну безбедност.
Најбољи партнер Алијансе
Шведска, традиционално војно неутрална земља, важи за једног од најбољих партнера Алијансе од свих држава које нису у чланству и тесно сарађује са НАТО-ом у међународним операцијама. Део је програма „Партнерство за мир“ од његовог самог оснивања (1994. године), редовно одржава војне вежбе са НАТО-ом, а учествовала је и у многим значајним НАТО мисијама, од Авганистана, до Босне и и Косова.
Поједини руски експерти истичу да Шведска, иако се често доживљава као војно неутрална држава, то заправо није. Поред активне сарадње са Алијансом, Шведска, заједно са Финском, има статус земље домаћина НАТО-а, који је добила на самиту у Велсу у септембру 2014. године, а који допушта распоређивање снага за брзо деловање НАТО-а на њиховој територији, а такође и транзит НАТО снага преко њихове земље.
Сматра се да је за Шведску корисно да буде ван НАТО савеза, не само у погледу безбедности, већ и зато што због свог статуса добија дивиденде. Због свог географског положаја, Шведска је важно саобраћајно чвориште, кроз које пролазе НАТО комуникације. У случају да је потребно пребацити борбене јединице, групе и војну опрему са југа ка северу и обрнуто — ти путеви иду кроз Шведску, а с обзиром да није чланица НАТО пакта, Алијанса мора да плати коришћење тих транспортних коридора.
Повод за овај предлог закона, по речима Обергове, је чињеница да је последњих година неизвесност у свету повећана, а ниво регионалне безбедности значајно опао.
Шведска посланица истиче „агресивно понашање“ Русије према неким својим суседима, а посебно према Украјини. Она указује на то да та „агресија“, која, наводно, траје већ неколико година, показује позицију Русије, а истовремено јасно даје до знања и какве негативне последице има неприкључивање НАТО-у, ако постоје само тесни савезнички односи.
Такав став образлаже констатацијом да током сукоба у Донбасу Кијев није могао да рачуна да ће друге државе „учинити нешто више од општег исказивања емпатије“ (укључујући политичке и економске санкције против Москве), јер НАТО не пружа војну помоћ земљама ван Алијансе.
„Исто ће бити и са Шведском у случају напада на нас“, истакла је Обергова, тражећи од Риксдага, шведског Парламента, да подржи идеју о прикључивању Северноаталнском блоку.