Грађани Велике Британије сутра ће, трећи пут у посљедњих шест година, гласати на парламентарним изборима.

И овог пута на њима је, осим избора нове владајуће гарнитуре, и бреме одлуке како ће, када и да ли ће, уопште, њихова земља изаћи из Европске уније.

Право гласа у Уједињеном краљевству има 46 милиона гласача, који ће одлучивати ко ће ући у Доњи дом парламента, који има 650 посланика.

Ови избори могли би да буду и прекретница су за актуелног премијера Бориса Џонсона који би, уколико изгуби власт, постао британски премијер са најкраћим стажом у Даунинг стриту 10, гдје се уселио у јулу ове године.

Његови Конзервативци већ девет година су на власти и тренутно имају 298 мјеста у Доњем дому. Џонсон је изјавио да ће, ако освоји већину, завршити процес изласка из Европске уније, односно Брегзит, који је одложен до 31. јануара.

Опозициона Лабуристичка странка Џеремија Корбина тренутно у парламенту има 243 места и на овим изборима покушаће да се врати у кабинет, први пут послеиј 2010. године.

У њиховом фокусу су планови да се више новца издвоји за здравствену заштиту, образовање и социјалну бригу, али и кључне индустријске гране, као и да се обезбједи приступ бесплатном интернету.

У парламенту 35 мјеста има Шкотска народна странка, која се противи изласку из Уније и жели да Шкотска напусти Британију и као независна држава (п)остане чланица Европске уније.

Либералне демократе, које желе да се Брегзит у потпуности откаже, имају 20 мјеста у парламенту.

На овим изборима први пут ће заједно изаћи три мање странке које су за Европску унију – Либерално демократска, Зелени и Велшка странка Плаид Кимру, које су се обавезале да се неће кандидовати једни против других за поједина посланичка мјеста, како би освојиле што је могуће више гласова.

Британски медији објавили су и податак да се више од 70 досадашњих посланика није поново кандидовало, образлажући своје одлуке “токсичном политичком атмосфером” због Брегзита.

Према британским законима, максималан износ који политичка странка може да потроши на рекламирање, трошкове кампање и друге трошкове је 19,5 милиона фунти, односно, 30.000 фунти по посланичком мјесту.

Према дугогодишњој традицији, парламентарни избори се, уобичајено, заказују током прољећних мјесеци, због љепшег времена, па је сутрашњи излазак на биралишта први децембарски послије чак 96 година.

Било која странка која освоји већину може да формира Владу с премијером из редова те странке. Ако ниједна то не успије, по правилу, партија са највише освојених посланичких мјеста покушава да формира мањинску Владу. Трећа опција је да се страначки лидери договоре и формирају коалицију.