“Кад човек чини добро дело јавно, он очекује признање, али ако то учини тајно, само Бог ће знати шта је урадио.”

– Када сам био мали уочи Светог Николе остављао сам са стрепњом чизму у прозор нашег стана и ујутру очекивао да је пуна бомбона и играчака. Ко их је донео? Свети Никола, одговарали су. Мало је познато зашто се то чини:

– Да би спречио девојке из Патаре да се због сиромаштва не одају проституцији са морнарима из луке, Свети Никола је ноћу обилазио њихове куће и прозорима остављао кесе са дукатима за мираз потребан да се удају.- То се зове севап. Зуко Џумхур ми је причао, у своје време, да су се богати људи, трговци, у његовом родном Коњицу, распитивали о сиротињским кућама у којима се оскудно јело, па би ноћу слали своје сеизе са врећом брашна или пиринча, а ови би те вреће само преко зида и нестали, тако да се никада не би сазнало ко их је послао.