„И нема друге истине до једне: и у сну, и на јави, и у животу, и након живота ти ћеш да живиш кроз своја дјела. Нека ти је вјечна слава и хвала!“

Данас је на гробљу „Градац“ у Сокоцу сахрањен умировљени протојереј – ставрофор и старјешина цркве Светог пророка Илије Милорад Љубинац. Опјело је служило свештенство Митрополије дабробосанске у дванаест часова у Романијској Лазарици у којој је прота Милорад службовао од 1976. до 2012. године. Близу двије хиљаде људи – чланова породице, пријатеља, познаника и вјерника поштовалаца ријечи и дјела свештеника Милорада данас је испратило на вјечни починак. Био је ово емотиван опроштај народа Романије од великог човјека и поштованог свештеника, који је са својим Сокочанима дјелио и срећу и тугу.

У име породице, кумова и пријатеља опроштајне ријечи на сахрани, упутио је професор Жарко Ковачевић, дугогодишњи пријатељ проте Милорада.

Драги нам Оче Милораде. Данас се морамо помирити са чињеницом да си далеко, у неком за нас будућем времену, за тебе непромјењивом, гдје се не броје сати, ни дани, нити мјесеци, ни године. Тамо гдје је твоје вјечно трајање.

Твој минули живот испуњен је моралним и духовним вриједностима, чашћу и поштењем, спремношћу да свима пружиш руку, помогнеш у невољи, заштитиш слабије, утјешиш неутјешне. Због тога си био тако вољен и поштован, не само у мјестима у којима си службова, него од свих који су имали част да те упознају, ма са којих простора долазили. Нико од нас свој дио пута не прође са тобом, а да му се ти ниси приближио. Све нас то обавезује да чувамо животне успомене на тебе: на доброг супруга, вољеног оца, дједа, брата, зета, рођака, друга и пријатеља. У свом животу и радном вијеку имао си несебичну подршку своје супруге и дјеце, која су вриједно учила и стркла статус угледних академских грађана, са чиме си се посебно поносио.

Твоја способност и одговорност, твоја оданост послу који си са толико љубави обављао, није могла проћи неопажено. Људи су те вољели и поштовали, а блаженопочивши владика Николај те је бирао за свога замјеника и првог помоћника. Ипак, сва напредовања у служби и сва животна радовања била су потиснута рођењем првог унука, када си постао дјед. Како си само са поносом и љубављу говорио о својим унуцима и својој породици.

Није недостајало љубави у твом гласу и када си причао о свом родном мјесту, свом одрастању, школовању. Никада ниси заборављао да споменеш, са сјетом и љубављу, своје родитеље, браћу сестре, многобројну родбину, са сигурношћу тврдећи да је породица најважнији дио човјековог жиовта. Изградио си се у личност са ауторитетом каквих је било мало на овим просторима.

Нажалост, оазу породичног мира и спокојно старење уз одрастање твојих унука, нарушила је болест. Били смо свјесни твог нарушеног здравља и твог могућег одласка, али свјесни да након овог земаљског ти одлазиш у бољи, вјечни мир и спокој. Као и све у животу, стоички си примио и поднио терет болести и чекао са мирноћом дан када ће престати бол, а твоја душа пронаћи свој мир у вјечности код нашег створитеља.

У име породице, захваљујем се свима који су нашем драгом Милораду били на услузи и помоћи, и учинили све да му болеснички дани буду подношљиви. Дуга је листа оних којима се породица обавезује на захвалност.

Вијест о одласку нашег Милорада стићи ће и до оних који до данас нису знали да више није међу нама, а који су такође изгубили драгог човјека и пријатеља.

Драги нам Милораде, био си вриједност, понос и узданица својој породици. Свјестан да је твој овоземаљски живот на измаку постарао си се, као сваки домаћин пред неки важан догађај, да све учиниш како би онима који остају олакшао свој одлазак у вјечност.

Драги Милораде, било је дивно друговати са тобом, живјети са тобом – како је тешко немати те више.

И нема друге истине до једне: и у сну, и на јави, и у животу, и након живота ти ћеш да живиш кроз своја дјела. Нека ти је вјечна слава и хвала!, рекао је у опроштајном говору професор Жарко Ковачевић.

Професор и декан Православног богословског факултета у Фочи, протојереј ставрофор Дарко Ђого, који је доста времена проводио уз оца Милорада опростио се од проте ријечима:

– Сама чињеница, да сутра, када дођемо овдје на поклоњење храму Светог пророка Илије у Соколац, нећемо више моћи након тога да свратимо код оца Милорада и попричамо са њим чини нас сјетним данас. Сјећам се првог сусрета са њим, ратне 1992. године на Палама када је био у пратњи блаженопочившег владике Николаја, један човјек тада га је назвао духовним аристократом, са чиме ћу се сложиту, јер је његов дух био изнад свакодневнице. Он је био човјек који је својом племенитости обавезивао, који је служио у најтежа времена. Свугдје гдје је отац Милорад ишао људи су га вољели и нема мјеста гдје овај наш аристократа духа није прошао да људи нису пожељели поново да га виде. Својом свештеничком службом, отац Милорад је посвједочио све оно у што је вјеровао. Оче Милораде, помени нас горе, ми тебе сигурно хоћемо овдје. Вјечна слава и хвала., рекао је протојереј ставрофор Дарко Ђого.

Након опроштајних ријечи, обављена је сахрана упокојеног свештеника Милорада Љубинца, у светом гробљу на Грацу. Како је и сам говорио испраћајући своје суграђане на вјечни починак, нека му је лака тврда земља романијска и нека се његова душа племенита настани у царству небеском, нека лебди над висовима Романије, пркосне и поносне планине на којој је живот провео.

Отишао је прота Милорад у вјечност, али је иза себе оставио дјело које ће вјечно трајати. Несебично је даривао себе за бољи живот људи и његовог Сокоца, а те заслуге ни смрт не може избрисати.

Avatar
Рођена у Сарајеву 1987. године. Основно и средње образовање стекла у Сокоцу. Студије новинарства завршила на Филозофском факултету на Палама 2011. године. Новинарску каријеру започела 2012. у ЈП „Инфо Центар“ Соколац у коме задржала до 2014. године. Од јуна 2014. обавља послове самосталног стручног сарадника за односе са јавношћу у кабинету начелника општине Соколац.