Јуче је на гробљу „Градац“ у Сокоцу сахрањен умировљени протојереј – ставрофор и старјешина цркве Светог пророка Илије Милорад Љубинац. Заупокојену литургију за покој душе проте Милорада у храму Светог пророка Илије служио је Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом са свештенством Митрополије Дабробонсанске, а након тога је обављено и опјело.
У име свештенства митрополије дабробосанске од проте се опростио Архијерејски намјесник соколачко – паљански и старјешина цркве Романијске Лазарице протојереј – ставрофор Илија Чупић.
– Господ Исус Христос установио је Цркву Божију заједницу вјерног народа који у Њега вјерује, да је Он наш истинити Бог и Спаситељ. Установио је и свете тајне, а једна од њих је и Света Тајна Свештенства у коју је по своме помислу призвао многе да буду свештенослужитељи цркве Божије која је вјечна и непролазна. Један од тих призваних да буде свештеник вјечне цркве Христове је и наш прота Милорад, кога је Господ давне 1971. године призвао у свештеничку службу. Прота Милорад је служио небеску службу у овоме свијету 48 година, а данас обучен у пуно одјејање са крстом у руци са којим је почео своју свештеничку службу иде своме Господу у загрљај да гледајући га непрестано и вјечно служи на небу. Најузвишенија је свештеничка служба, али и најтежа, она је као да носите ћуп меда од 100 килограма, ништа теже и ништа слађе и узвишеније. Тако је прота носио свештеничку службу у храму Светога пророка Илије, чије име значи – Бог је моја снага и управо вођен руком свеца Бог је био његова снага која му је помогла да носи крст свештеничке службе. Хришћанство није вјера туге јер нас чека наш Господ, да нас прими у своје наручје који каже не желим смрти грешника, него да се покаје и жив буде, отуда милост Божија која даје различите прилике човјеку да се покаје и припреми за сусрет са својим Господом. Тако је Господ проти Милораду дао по својој милости, и дана и мало дуже болсести да се достојно припреми за сусрет са својим Господом коме је служио и кога је љубио, исповједио се и причестио, сјединио се са Господом са којим од данас вјечно служио небеску литургију обучен у пуно свештеничко одјејање које никад више неће скинути нити престати на небу да служи. Молећи се за све нас и за свој народ са Романије, на коме је служио и кога је љубио, рекао је у опроштајном говору протојереј – ставрофор и старјешина храма Светог пророка Илије у Сокоцу Илија Чупић.
Након опроштајних ријечи и опјела које је служило свештенство, тужна поворка кренула је пут светог гробља „Градац“ гдје је на вјечни починак испраћен прота Милорад Љубинац.
Милорад (Гојко) Љубинац рођен је 9. маја 1948. године у селу Сељани код Рогатице. Богословију Светог Саве је завршио у Београду. Оженио се Мирјаном Јевђић из Добрунске Ријеке.
Рукоположен је у ђакона 22. септембра 1971. године у Сарајеву, а у чин презвитера 14. октобра 1973. године у Сокоцу од стране Митрополита дабробосанског Владислава (Митровића).
Службовао је на Добрунској и Соколачкој парохији гдје се трудио да све таленте које му је Господ дао умножи. Био је и остао омиљен код младих и старих вјерника и људи.
Прота Милорад је у свему имао подршку своје супруге Мирјане са којом је изродио кћерку Оливеру и сина Александра, а они су им подарили многовољену унучад.
