Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је у Андрићграду да се данас, када се обиљежава страдање младенаца витлејемских, треба сјетити и мученика старобродских, који су побијени на празник Младенце.

– Данас се сјећамо младенаца витлејемских, дјечице од једне до три године које је безбожни цар Ирод наредио да се уморе. Тако је хтио да убије цара Христа и тако је послао мудраце да виде гдје та звијезда, како би открио гдје се Христос родио да би и њега убио – подсјетио је митрополит у бесједи послије Свете архијерејске литургије у храму Светог цара Лазара и свих српских мученика у Андрићграду.

Према његовим ријечима, данас се треба сјетити мученика старобродских који су убијени на празник Младенце да би их се увијек сјећали као младенаца витлејемских.

Литургији су, осим вјерника, присуствовали и начелници општина Вишеград Младен Ђуревић, Соколац Милован Бјелица, Рогатица Милорад Јагодић, народни посланик Перо Петровић.

Директор предузећа “Хидроелектране на Дрини” Недељко Перишић послије литургије уприличио је пријем за митрополита дабробосанског Хризостома, свештенство Српске православне цркве /СПЦ/, донатора музеја у Старом Броду Спасоја Албијанића, архитекту музеја Новицу Мотику и друге званице.

У биоскопу “Доли Бел” данас ће бити приказан филм о страдању Срба у Старом Броду, након чега ће професор Православног богословног факултета “Свети Василије Острошки” Дарко Ђого одржати пригодну бесједу о значају Старог Брода.

На захтјев митрополита дабробосанског Хризостома, а уз одобрење Синода СПЦ, овом приликом биће уручена одликовања заслужним појединцима за изградњу музеја у Спомен-комплексу Стари Брод.

Покољ у Старом Броду и Милошевићима десио се прољећа 1942. године, углавном на обалама ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи, општина Вишеград.

Усташе су у овом покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Дио људи се намјерно или ненамјерно утопио у ријеци Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942.

У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре.

Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.