Музеј Старе православне цркве Светих архангела Михаила и Гаврила у Сарајеву, у ком је изложено више од 200 експоната, настао је 1889. године из ризнице цркве и међу првих пет је у свету према вредности изложених експоната, изјавио је кустос Музеја Делибор Кајевић.
– Музеј је отворен захваљујући донацијама богатих српских занатско-трговачких фамилија тог времена Јефтановића, Деспића, Цековића, те многих других који су тада имали развијене послове – истиче Кајевић за Срну.
Он појашњава да су ове и остале фамилије путовале земљама Европе, обилазиле тамошње установе културе тог времена и, према узору на њих, помагале отварање истих у Сарајеву – овај музеј, народно позориште, али и гусларска друштва, те хотел „Европа“ који постоји и данас.
Говорећи о поставци музеја, Кајевић истиче да је подељена у две целине.
Према његовим речима, прву, која се налази у улазном делу, чине занатске рукотворине од сребра и бронзе, настале у 16. и 17. веку.
Кајевић прецизира да су оне поклон цркви, да су у једном периоду поједини предмети служили за обављање верских обреда, те додао да се у другој целини налази врло цењена галеријска поставка.
– Што се тиче галерије икона, битно је напоменути да су све /иконе/ током времена биле изложене у цркви. Један део је из првобитног фундуса самог Музеја, а други чине иконе које су биле изложене у цркви, а затим повучене, тако да представљају музејски експонат – наводи кустос.
Он истиче да је галерија састављена од икона које су настале из такозване критске школе иконосликарства у 15. веку, падом Византијског царства, Константинопоља, када много свештеника, иконописаца и богослова одлази на грчко острво Крит, које се у то време налази под влашћу западних грофовија.
– Они настављају да раде, али под утицајем Запада и надолазеће ренесансе, те иконе, осим јаке духовне линије Истока, добијају и ренесансну умјетничку црту са Запада и ствара се врло интересантна школа иконосликарства, познатија као критска школа – појашњава Кајевић.
Он наглашава да су све иконе изузетно значајне како са духовне, тако и уметничке стране, те да су биле изложене у цркви, као и да су одолеле зубу времена и свему што је пратило цркву ако се зна да је она неколико пута страдала – што од рушења, што од пожара у време турске владавине.
Према његовим речима, једна од најзначајнијих икона из критске школе иконосликарства је икона настала 1600. године „Литургија праведних и паклене муке грешних“, аутора Георгија Клондзаса, који је био учитељ славног сликара Ел Грека.
Кајевић је подсетио да је пре четири године ова икона била изложена на европској изложби у Византијском и хришћанском музеју у Атини, поводом обележавања 400 година од рођења Ел Грека.
Говорећи о томе како су ове иконе из критске школе дошле у Сарајево и нашле се у Старој православној цркви, Кајевић истиче да је у 15, 16. и 17. веку у Сарајево долазило много трговаца са свих страна који су причали о иконама које се сликају на Криту и које су лепе и специфичне по много чему.
– Сарајевски Срби, иако и сами тешко живе, скупљају новац са свештенством, дају га трговцима да им донесу иконе, иако су свесни да им оне могу стићи за пет-шест, па чак и 10 година или их уопште неће ни добити – наводи кустос.
Према његовим речима, у фундусу Музеја су и оригинални фермани султана који се углавном односе на дозволе за обнову цркве, али и на живот хришћана, те других људи у Сарајеву тог времена.
У Музеју најстарији рукопис
Кајевић наглашава да се у Музеју налази и најстарији рукопис из 1307. године – Сарајевска Крмчија.
Он је појаснио да Крмчија представља средњовековно црквено правило Номоканон које је уредио Свети Сава, узимајући неколико познатих законика из тог времена и правећи један прилагођен условима живота Срба. Назвао га је Крмчија, као нешто што крми, усмерава и наводи на прави пут.
– Укупно је осам Крмчија Светог Саве. Ово је друга по старости, из 1307. године, писана на пергаменту, на оригиналној средњовековној српској ћирилици и немерљиве је духовне, религијске и сваке друге вредности – истиче Кајевић.
Осим Сарајевске Крмчије, у Музеју се чувају и Силоаново јеванђеље настало на крају 14. века, те Теодосијев „Живот Светог Саве“, који је преписао дијак Владислав 1508. године у Милешеви, а од штампаних књига сачувана су два цетињска Октоиха Ђурђа Црнојевића из 1493/94. године и Псалтир из манастира Милешеве.
Комисија за очување националних споменика БиХ на седници у септембру 2006. године донела је одлуку којом је градитељска целина – Стара православна црква Светих архангела Михаила и Гаврила у Сарајеву проглашена националним спомеником БиХ.
У одлуци се наводи да се национални споменик састоји од цркве, црквеног дворишта, музејске зграде, оградног зида, улазне капије, парохијског дома и покретног наслеђа.
Комисија је тада констатовала да се у оквиру Музеја налази збирка од 140 икона, четири иконостасна фрагмента, збирка од 114 предмета израђених од метала, збирка од 13 књига, збирка од шест старих докумената, те збирка од 37 литургијских тканина и веза.
