Губитак није само губитак нечега материјалног, губитак партнера услијед раскида и слично. Значајно губици дешавају се на емоционалном плану, и иако имају моћ да нас униште, готово никада их нисмо свјесни.
Осјећај снажне туге искусимо обично када изгубимо неку блиску особу, али то није једини случај.
Дубоку тугу осјећамо, али имамо проблем да јој пронађемо прави узрок у сљедеће четири ситуације:
1. Губитак идентитета
Тренутак када губимо одређену улогу или дио себе – тешка операција која подразумијева уклањање дијела тијела, отцјепљење породице (одлазак дјетета, синдром празног гнијезда), губитак друштвене функције…
2. Губитак осјећаја безбједности
Односи се на осјећај да више нисмо сигурни у физичко или ментално стање стабилности (физичка, емоционална или сексуална траума је најчешћи окидач). Овај губитак често осјећају дјеца након развода родитеља.
3. Губитак аутономије
Подразумијева губитак способности да независно организујемо сопствени живот или се изборимо са дневним задацима, губитак вјештине да се бринемо сами о себи у старости, губитак финансијске подршке и немогућност да преживимо без туђе помоћи…
4. Губитак снова или очекивања
Често се везује за неки важан догађај о којем смо маштали, неиспуњену наду, губитак подршке и разумијевања… Чест је случај код неплодности, немогућности успјеха након дугог учења и припремања за нешто, важног догађаја који је кренуо по злу, краха брака…
Сви ови губици остављају дубоке посљедице на психу појединца, а пошто смо ријетко у стању да препознамо јачину ефекта који остављају, врло често могу бити погубни по човјека.
