Драги наши читаоци,

Када сам вам на крају Уводника у претходном броју обећала ново издање Соколачких новина, као ни ви, у сну нисам уснила шта ће нас снаћи. И не само нас. Прославили смо 8. март (стр.18 – 19), а онда припремили књижни блок, попуњавајући га одржаним и планираним догађајима. Оставили смо простор за Васкршње честитке наших вјерних сарадника и спокојно размишљали о распореду коришћења прошлогодишњих годишњих одмора. Бринули смо свакодневне наизглед велике бриге, не знајући да ћемо већ 16. марта, у складу са наредбом Владе РС о смањењу социјалних контаката, са унутрашње стране улазних врата окренути кључ, реорганизовати смјене, дезинфиковати простор више пута дневно, прати руке док кожа не заболи…

Након вијести из Кине, које смо пратили током зимских мјесеци, дивећи се брзини изградње болница и чудећи се ригорозним мјерама које су уведене, почеле су стизати вијести о колапсу у Италији, убрзо су се придружиле вијести и из Шпаније, а онда се муњевитом брзином све окренуло наглавачке. Сви смо се трудили да сазнамо што више информација о невидљивом непријатељу да бисмо градили неку властиту стратегију одбране. И временом смо схватали да што више слушамо, гледамо и читамо, све мање знамо.

Од сазнања да није нарочито опасан вирус, који углавном напада старију популацију, стигли смо до тога да узима и животе младих људи. Највећи број заражених нема симптоме, а онда умиру за неколико дана њима блиске особе. Рекоше да се преноси искључиво капљично, блиским контактом. Неопходна је друштвена дистанца и забрањено окупљање. Примијенили смо све мјере дезинфекције у домаћинствима, радном и јавном простору. Опрали и свакодневно наставили да перемо све од улица до тетрапака млијека. Схватисмо да је сигурније не излазити, осим ако није баш неопходно, али је и неопходно боравити у природи и на сунцу ради стицања имунитета. Ипак је најбоље остати код куће. Дјеца не оболијевају, али преносе заразу. Школе су затворене, радње и угоститељски објекти; уведени карантини и ограничено кретање. Обавезне маске и рукавице су једино што се не мијења. Гориво појефтинило, али немамо куда отићи. Стигло је и прољеће, природа се пробудила, замирисала. Цвркут птица никада није био гласнији. Након правих љетњих температура, половином априла пао је снијег. Није нас изненадио. Ништа нас више не изненађује. У тишини и миру који је завладао црквена звона на Васкрс чула су се и у приградским насељима.

Окупиле су се породице. Никада више времена нисмо проводили заједно. Престали смо исцрпљивати себе правећи велике планове и цркавати да их остваримо. Прочитали књиге за које годинама нисмо имали времена. Одгледали филмове и серије. Поспремили станове, куће и окућнице. Узорали ледине и посијали вртове. Научили дјецу друштвеним играма. Сашили памучне маске. Научили припремати храну. Шале на тај рачун круже интернетом, али је чињеница да је данас најбитније имати у кући брашно и герму. Колико је врста хљеба и пецива измишљено и направљено у властитим домовима, нових посластица и правих гурманлука домаће кухиње, ни броја нема.

Много тога се промијенило у ова непуна два мјесеца. Неке људе за које би руку у ватру ставили поново упознајемо и не препознајемо. Мијењамо погледе и ставове. Здравствени радници, запослени у трговинским радњама, пекарама и апотекама, полицајци, ватрогасци, возачи, просвјетни и радници комуналних предузећа, запослени у медијским кућама и свим предузећима и установама, који у овом тешком и неизвјесном времену раде више него икада, излажу се опасности обављајући своје радне задатке. Неки су, вични неоправданом јуначењу кад му вријеме није и бојкоту друштвених правила, ипак организовали дружења. Малобројни су наишли и на осуду околине.

Да ли је вирус природан или створен у лабораторији? Да ли је пандемија корона вируса само ново бојно поље на коме „дубока држава“ води битку до истребљења? Да ли ће вирус ускоро нестати природним путем? Да ли се очекује нови налет у септембру? Да ли је до сада већ ослабио? Да ли је најгоре прошло или нас тек чека? Да ли…? Нижу се питања без одговора. О здравственом аспекту веома мало се зна. Епидемиолози имају велике дијагностичке резерве и недоумице у погледу превентиве и лијечења.

Можда ћемо овог љета ићи на море јер ће високе температуре уништити вирус. Или, ипак, не треба нигдје ићи јер је најсигурније бити код своје куће. До љета је још далеко и још много тога ћемо се питати а ја се искрено надам да ћемо се до тада дружити у редовном издању Соколачких новина. То обећати, било би неозбиљно. У времену када информације престижу једна другу препоручујем вам да слушате Инфо радио у чијем програму свакодневно доносимо најновије вијести из свих релевантних служби: Општински штаб за ванредне ситуације, Дом здравља, Полицијска станица, Комунална полиција, Ватрогасна јединица и друге. Благовремено на таласима радија емитујемо и најновије одлуке, наредбе и обавјештења. Информације читајте и на сајту www.opstinasokolac.net

До закључења овог издања у свијету је обољело скоро три милиона људи. Носите заштитну опрему, поштујте социјалну дистанцу и чувајте себе и друге!

Сјетих се ријечи Марка Миљанова: „Јунаштво је када себе браним од другога, чојство је када другога браним од себе.“ Није вријеме које ствара, већ односи јунаке (стр. 24). Трезвено се понашајмо у складу са одлукама и препорукама општинске и републичке власти којима се настоји спријечити ширење вируса и спасити што већи број живота. Не смијемо дозволити да угрожавамо животе својих ближњих. Поштујмо правила и будимо људи!

До новог сусрета остајте нам здраво. Срдачан поздрав.

Из штампе је изашло двобројно 254. издање Соколачких новина, у којима доносимо велики број занимљивих прича.

ИЗДВАЈАМО

– Епидемија вируса корона зауставила читав свијет – СТАБИЛНА СИТУАЦИЈА У СОКОЦУ

– Сједница СО Соколац – УСВОЈЕН ПЛАН КАПИТАЛНИХ ИНВЕСТИЦИЈА ЗА ПЕРИОД 2020 – 2022. ГОДИНЕ

– Соколац има потенцијал за развој соларне енергије – ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О РАЗУМИЈЕВАЊУ И САРАДЊИ
– CEFFE програм подршке предузетништву Соколац 2020 – СРЕДСТВА ЗА НОВЕ ПОСЛОВНЕ ИДЕЈЕ

– АСФАЛТИРАНЕ ТРИ ЛОКАЛНЕ ПУТНЕ МРЕЖЕ – ПОЧЕЛО УРЕЂЕЊЕ УЛИЦЕ 9. ЈАНУАР

– Двадесет четири године од егзодуса Срба из Сарајева – ШЕСНАЕСТИ МАРТ ОБИЉЕЖЕН НА СИМБОЛИЧАН НАЧИН

ИНТЕРВЈУ

– У новом броју новина доносимо ИНТЕРВЈУ са директором ЈУ Центар за социјални рад Сњежаном Башевић

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

– Гост рубрике Лица Романије челична и срчана деведесетчетворогодишња суграђанка Аница Радовић

ПРОЧИТАЈТЕ И РУБРИКЕ

Култура, Књижевни кутак, Спорт, Религијске теме, Кулинарске мајсторије и још много тога.

Соколачке новине по цијени од 2 КМ можете купити у свим продајним објектима штампе у граду!

 

Зорица Мирјанић
Рођена 13.јула 1970. године у Београду. По занимању дипл.економиста. Након првог запослења у „Радио Романији“ 1997. год. на мјесту спикер-водитељ програма, искуство стицала на разним пословима у више медијских кућа. Преко „Радија Источно Сарајево“, ТВ БН, ТВ Пинк БХ, Радија „Соколац“ и „Инфо центра“, на позицијама од спикера до меркетинг менаџера, поново је од 2016. год. у ЈП“Инфо центар“ Соколац.