За паркур сте вероватно чули, али велика је шанса да вам је витапаркур мање познат. Ипак, то би могло ускоро да се промени с обзиром на то да овај швајцарски фитнес тренд из седамдесетих доживљава велики камбек.

Укратко, витапаркур је вежбање на стазама у природи, на којима се налази 15 стајалишта. Свако од њих има пригодна помагала и табле са задатим вежбама и пожељним бројем понављања. Стазе су дугачке око два и по километра и можете их прелазити шетњом, брзим ходањем, трчањем, бајсом, како вам воља.

Справе на које ћете наићи на стајалиштима углавном су направљене од дрвета, а вежбе покривају снагу, флексибилност и издржљивост. Ту су клупе за пленк и трбушњаке, шипке за згибове…

Витапаркур је као концепт настао 1968, пре него што су постојале теретане, на иницијативу једног спортског клуба из Цириха. Они су се обратили осигуравајућој кући Вита са предлогом да финансира прављење сталних тренинг станица у шуми, на којима би поставили своју опрему за вежбање направљену од дрвета. Ови рани витапаркурови брзо су прилагођени тако да сваки просечан човек може да тренира на њима, а не само спортисти.

Испоставило се да је идеја била одлична. Кроз неколико година су ове стазе изграђене у целој Швајцарској и огроман број људи је почео да их користи. Концепт се проширио и на Немачку где су их назвали Тримм-дицх-Пфаде, илити “постани фит стазе”, а брзо и на Сједињене Америчке Државе. А кључни разлог због ког су успеле да извуку милионе напоље била је приступачност. Да би вежбао на овај начин није ти требао ни новац ни знање ни претерана спремност. Само добра воља.

Ипак, с појавом фитнес револуије осамдесетих, опала им је популарност, а многе стазе су напуштене и заборављене. Док није дошла пандемија коронавируса због које су затворене теретане и паркови у којима су људи тренирали. Управо то отворило је простор да се људи врате овом начину вежбања.