Адвокат Милана Боровчанин Булић са Сокоца већ годинама у слободно вријеме бави се ручном радиношћу, за шта је добила три значајна признања – бронзану медаљу на Међународној изложби жена иноватора 2009. године у Сеулу у Јужно Кореји, пет година касније је уврштена у Креативне и иновативне жене БиХ, те добила сертификат и признање Tурске за свој рад.

Вријеме епидемије вируса корона провела је окружена својим рукотовринама и урадила је, каже она, много украсних и корисних предмета уплећући траке исјечене од пластичних врећица/кеса/.

“Настојала сам да то вријеме искорстим у креативне сврхе и израдила низ корпица, подметача, ситних кућних потрепштина, а посебно сам поносна на нови украсни модел – качица за романијски кајмак”, похвалила се Срни Булићева.

Она већ годинама плете одјевне предмете, везе, тка и плете уникатне тунике са етно-мотивима, хекла, шије, те израђује украсне предмете за кућне потребе од пластичних врећица.

“Након адвокатског посла који захтијева доста концентрације и стрпљења да саслушам сваког учесника у раправи, опуштам се израдом вишенамјенских корпица, подметача, шешира, простирки и торби за плажу, украшавам флаше и пљоске за ракију од рециклирањем пластичних врећица”, навела је Булићева.

Никада није размишљала, каже, да од свог хобија заради “динар”, али препоручује другим женама да се баве оваквим креативним радом и додатно зараде за породицу.

“Радим са доста љубави и искреном жељом да обрадујем драге људе и зато ми посао иде од руке”, похвалила се иноваторка.

Учествовала је, напомиње она, на локалним и регионалним изложбама ручне радиности широм Републике Српске и БиХ, али јој у посебном сјећању остаје изложба ручне радиности у Музеју умјетности у Бањалуци.

“Радује ме што су моји радови по оригиналности запажени гдје год се појавим и што често за свој рад често користим материјал који умјесто да постане отпад који загађује нашу животну средину, прераста у предмете корисне намјене”, истакла је саговорница Срне.

Она је увјерена да се надареност за ручну радиност насљеђује рођењем.

Булићева потиче, каже она, из занатске породице у којој су њен прадјед Стеван Боровчанин, али и дјед Петко из села Брејаковићи код Сокоца, били “чувене терзије – шнајдери традиционалне народне ношње романијског краја”.

Булићева тврди да су стручњаци из Републике Кореје и Кине признали њен рад и позвали је да се укључи у Међународни еко-покрет, али је она због посла који воли није прихватила понуду, те остала у родном мјесту и наставила радиност ослањајући се на традицију свог краја.

Бронзану медаљу на сајму жена иноватора у Сеулу добила је, подсјећа она, захваљујући колегиници која је путем Асоцијације иноватора БиХ послала њену корпицу хеклану од пластичне врећице, а сва друга признања дошла су захваљући новинарима који су писали о њеним рукотворинама.

Булићева је прва жена адвокат на Сокоцу и већ 15 година је у том послу и прва жена у овом крају која је добила међународну награду за иновацију да рециклажом пластичне врећице производи украсне и ситне корисне кућне предмете.