Јавна установа Центар за социјални рад Соколац је вишефункционална установа социјалне заштите, која представља базу стручног рада и услуга у социјалној заштити, преко које се остварује највећи дио стручних активности, а чији је задатак да се путем услуга социјалног, педагошко-психолошког, правног и другог стручног рада задовољавају социјално-заштитне потребе, спречавају узроци и отклањају посљедице социјалних случајева и проблема у општини. Оснивач Центра за социјални рад Соколац је Скупштина општине Соколац а Установа је са радом почела 8. децембра 1992. године.

Центром за социјални рад већ осам година руководи Сњежана Башевић и заједно са запосленим радницима – њих десет, успјешно обавља послове социјалне, дјечије, породично-правне заштите и других услуга социјалног рада.

УСТАНОВА ДЈЕЛУЈЕ У СКЛАДУ СА ПРАВИМА УТВРЂЕНИМ ЗАКОНОМ О СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ. КОЈЕ СВЕ ПРОБЛЕМЕ ПО ДАТИМ ПРАВИМА РЈЕШАВАТЕ?

Башевић: У провођењу социјалне, дјечије, породично-правне заштите и пружања услуга социјалног рада Центар обавља сљедеће послове: рјешава у првом степену о остваривању права утврђених Законом о социјалној заштити, рјешава у првом степену о остваривању права из области дјечије заштите, рјешава у првом степену о остваривању права из области породично-правне заштите и старатељства, пружа социјалне услуге у поступку рјешавања о правима из области социјалне заштите.

СВА ПИТАЊА КОЈИМА СЕ БАВИТЕ СУ ИЗУЗЕТНО ОСЈЕТЉИВА. ИПАК, КОЈЕ БИСТЕ ИЗДВОЈИЛИ КАО НАЈТЕЖЕ РЈЕШИВО И ЗАШТО?

Башевић: Један од најтежих поступака који се раде у свим центрима и о чему се веома често разговарало на састанцима представника центара у РС је одржавање личних односа и непосредних контаката дјетета са родитељем с којим не живи након развода брака. Потребне су измјене Породичног закона Српске како би се регулисао контакт родитеља и дјеце када дође до развода, због чега највише испаштају дјеца. У нашем окружењу, тачније у Србији, Хрватској, Федерацији БиХ, за ове поступке су надлежни судови. Ако се то не испоштује суд има механизме како да то ријеши. Само у Републици Српској се ово рјешава у центрима за социјални рад. Ти поступци се знају водити годинама а да дијете не оствари контакт са родитељем. Дјеца у таквим случајевима постају оружје у рукама родитеља. Ови контакти морају бити у најбољем интересу дјетета.

КО СВЕ ИМА ПРАВО НА ВАШЕ УСЛУГЕ И КАДА ЈЕ ПРАВО ВРИЈЕМЕ ДА СЕ ПОТЕНЦИЈАЛНИ КОРИСНИЦИ УСЛУГА ЈАВЕ У ЦЕНТАР?

Башевић: Корисник социјалне заштите је лице које се налази у стању социјалне потребе, и то: дијете без родитељског старања, дијете са сметњама у развоју, дијете чији је развој ометен породичним приликама, жртва насиља, жртва трговине дјецом, дијете са друштвено неприхватљивим понашањем, изложено социјално ризичним понашањима коме је због посебних околности потребна социјална заштита. Пунољетно лице у сљедећим околностима: материјално необезбијеђено и за рад неспособно лице, са инвалидитетом, старије, без породичног старања, лице са друштвено негативним понашањем, жртва злоупотребе психоактивних супстанци, жртва насиља у породици, жртва трговине људима и лице коме је због посебних околности потребна социјална заштита. Потенцијални корисници могу да се јаве у нашу установу када сматрају да је то потребно, а стручни радници су на располагању сваким радним даном да пруже све неопходне информације у остваривању евентуалних права.

ПРЕМА ВАШИМ ПОДАЦИМА, КОЛИКО НАШИХ СУГРАЂАНА СУ КОРИСНИЦИ ПРАВА И КОЈЕ КАТЕГОРИЈЕ СУ НАЈЧЕШЋЕ У ПИТАЊУ?

Башевић: Права у социјалној заштити су: новчана помоћ, додатак за помоћ и његу другог лица, лична инвалиднина, подршка у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју, смјештај у установу, збрињавање у хранитељску породицу, помоћ и њега у кући, дневно збрињавање, једнократна новчана помоћ и савјетовање. Сталну новчану помоћ остварује 27 лица која мјесечно примају 128,55 КМ, додатак за помоћ и његу другог лица остварују 273 лица (од тога је 51 лице прве категорије а они примају 171, 40 КМ и 222 лица корисници друге категорије која примају накнаду од 85, 70 КМ), збрињавање у хранитељску породицу остварују 2 одрасла лица, здравствено осигурање 11 лица, личну инвалиднину 28 лица која примају по 100,00 КМ и једнократну новчану помоћ 31 лице (закључно са 31.12.2019. године). Смјештај у установе социјалне заштите користи 11 лица. У Дом за старија лица Источно Сарајево у 2019. години смјештена су два корисника, у Дом за лица са инвалидитетом Приједор два корисника, исто колико и у Дом за лица са инвалидитетом Вишеград, потом у Дом за старија лица „Сунце“ три корисника, у Дом за дјецу и омладину ометену у развоју „Ветерник“ једно и СОС Дјечије село „Грачаница“ једно дијете, чији је развој ометен породичним приликама.

У току 2019. године поступак мирења брачних супружника који имају малољетну дјецу извршен је за осам парова, контактирање дјетета са родитељем са којим не живи спроведено је за пет породица, провјера малољетне дјеце у ванбрачним заједницама за три породице. Савјетодавна помоћ у превазилажењу партнерске дисфункционалности урађена је за 11 породица. Захтјева за усвојење имали смо девет од потенцијалних усвојитеља.

Седмoро малољетне дјеце стављено је под старатељство. То су дјеца без оба родитеља и дјеца чији је развој ометен породичним приликама. Одрасла лица којима је одузета потпуна пословна способност стављена су под старатељство. Таквих лица је 19.

У 2019. години имали смо један случај пријављеног насиља у породици гдје је изречена заштитна мјера мушкарцу, починиоцу насиља – психосоцијални третман у Центру за ментално здравље. Насиље је извршено над ванбрачном супругом. Ранијих година је тај број био већи. Не можемо рећи да је дошло до смањења броја, више је ријеч о непријављеним случајевима. Потребно је нагласити да насиље постоји и да су жртве најчешће жене.

Права у дјечијој заштити су: додатак на дјецу, који за друго и четврто дијете по реду рођења износи 39,60 КМ, треће 79,20 КМ, а осјетљиве групе дјеце 101,20 КМ; матерински додатак који износи 405,00 КМ мјесечно за незапослене мајке; помоћ за опрему новорођенчета је 250, 00 КМ у једнократном износу, а било је 100 корисника у 2019. години; рефундација накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства; рефундација накнаде плате са половином радног времена ради појачане његе и бриге о дјетету са сметњама у развоју и пронаталитетна накнада за трећерођено и четврторођено дијете, које износе 600,00 и 450,00 КМ.

ЈЕДАН ОД НАЈУСПЈЕШНИЈИХ ПРОЈЕКАТА ЈЕ ЗАСИГУРНО „СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ДЈЕЦЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ И ПОДРАЗУМИЈЕВА ЉЕТОВАЊЕ ДЈЕЦЕ У БЕЧИЋИМА СВАКЕ ГОДИНЕ. КОЛИКО ИХ ЈЕ ДО САДА ИСКОРИСТИЛО ТУ МОГУЋНОСТ НА ПОДРУЧЈУ НАШЕ ОПШТИНЕ?

Башевић: Наша установа учествује у пројекту континуирано од 2002. године и до сада је учествовало близу 400 дјеце са подручја наше општине. Дјеца са васпитачима бораве у одмаралишту „Ужице“ у Бечићима десет дана. Учествују дјеца из социјално угрожених породица, корисници права из социјалне и дјечије заштите, дјеца из вишечланих породица, из породица борачке категорије, дјеца са сметњама у развоју и посебно надарена и талентована дјеца.

КОЈИ ЈЕ ТРЕНУТНО НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ КОЈИ ОТЕЖАВА РАД ЦЕНТРА; ДА ЛИ ПОСТОЈИ НЕШТО ШТО БИ ПОМОГЛО РЈЕШАВАЊУ ИЛИ БИ СЕ ОЛАКШАО ИСТИ?

Башевић: Све проблеме са којима смо се суочавали трудили смо се да ријешимо. Кадровски и технички смо опремљени. Располажемо кадром који је неопходан за рад овакве установе, а и прописан је Законом о социјалној заштити, тако да можемо одговорити на најсложенија питања (од стручних радника то су педагог, психолог, социјални радник, педагог-психолог и правници). Проблем који смо имали, а то је недостатак аута, ријешен је донацијом Владе Јапана. Тојота рав 4 је донирана 2016. године.

ОД КОГА ИМАТЕ НАЈВЕЋУ ПОДРШКУ?

Башевић: Установа се финансира из буџета Општине Соколац и дијелом од Министарства здравља и социјалне заштите РС у исплати одређених права. Од начелника имамо пуно разумијевање за проблеме којима се бавимо, посебно у превазилажењу неочекиваних ситуација, а које захтијевају брзо реаговање. Остварујемо коректну сарадњу и са надлежним Министарством и свим институцијама са којима сарађујемо.