Фото: Н1

Комисија за финансије и буџет Парламентарне скупштине БиХ прихватила је данас Приједлог измјена и допуна Закона о акцизама упркос упозорењима представника Управе за индиректно опорезивање /УИО/ да би усвајање тог законског приједлога довело до, како кажу, дестабилизације система расподјеле прихода.

Овим законским приједлогом предвиђа се да пет одсто укупног прихода прикупљеног на дуванске прерађевине буде усмјерено према Фонду солидарности Републике Српске и Фонду солидарности Федерације БиХ, те еквивалентно надлежној институцији у Брчко дистрикту са изричито еквивалентном намјеном оној коју имају ова два фонда, према методологији расподјеле на основу крајње потрошње.

Члан Комисије Мирјана Маринковић Лепић рекла је да би та средства била намијењена за лијечење дјеце.

Представник УИО рекао је да законски приједлог није добар јер би “довео до новог акцизног оптерећења преко сваке мјере”.

– Било какво проширивање дестабилизовало би систем расподјеле прихода, а провођење овог законског приједлога тражило би измјене већег броја прописа – додао је представник УИО.

Предсједавајући Комисије за финансије и буџет Предраг Кожул рекао је да није присталица рјешења којима би се утицало на ниже нивое власти, а у првом реду на локалне заједнице.

Сличан приједлог измјена закона о акцизама Комисија није подржала управо због става УИО, а предложио га је Савјет министара.

Комисија је прихватила годишњи извјештај Централне банке за прошлу годину.

Замјеник предсједавајућег Комисије за финансије и буџет Џенан Ђонлагић рекао је да је Централна банка једна од позитивних прича постдејтонске БиХ.

Комисија је прихватила извјештај о активностима Канцеларије за ревизију институција БиХ за прошлу годину, као и извјештај о извршеној ревизији учинка о теми “Управљање трошковима превоза у институцијама БиХ” који је сачинила Канцеларија за ревизију институција БиХ.

Замјеник главног ревизора Јасмин Пилица рекао је да је од 74 институције које разматрају ревизори, њих 12 добило позитивно мишљење, 55 позитивно мишљење са скретањем пажње, а шест их је добило мишљење са резервом.

– Изрекли смо 515 препорука, од чега је реализовано 61 одсто и не можемо бити задовољни јер у развијеним земљама препоруке се реализују и до 90 одсто – рекао је Пилица.

Члан Комисије Нада Младина рекла је да представници институција нису довољно активни да реализују препоруке.

– Приликом саслушања представника институција које су добиле мишљење са резервом које смо саслушали на прошлој сједници Комисије правдали су се да су тек дошли у ту институцију, па ако се тако односе сваки пут онда нема излаза из тога – рекла је Младина.

Лепићева је истакла да је поразно да од 74 институције које су предмет ревизорских извјештаја само њих 12 има позитивно мишљење, а Канцеларија за ревизију постоји већ 20 година.

– Главне препоруке ревизора нису реализоване. Три године држе људе по уговору о дјелу, нетранспарентни су приликом запошљавања, а требало би да је то немогуће – рекла је Лепићева и додала да је затечена индолентним понашањем одређених институција, те да оно што је затекла на нивоу БиХ “готово невјероватно”.

Током расправе о управљању трошковима превоза у институцијама БиХ, Пилица је оцијенио да је кључни проблем недостатак контроле.

– Могуће да је било лажних пријава пребивалишта и док се питање контроле око тога не ријеши и не регулише, тешко да ће бити направљен помак – рекао је Пилица.

Лепићева је навела да је то још један примјер да не постоји одговорност и контрола приликом трошења јавног новца.

– Број запослених се смањио, а повећани трошкови превоза, што је још један доказ о лежерном односу и неодговорности – рекла је Лепићева.

Комисија је усвјила закључак којим од Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ тражи да задужи Савјет министара да у року од три мјесеца информише посланике о планираним и предузетим активностима на реализацији препорука из Извјештаја о извршеној ревизији учинка о теми “Управљање трошковима превоза у институцијама БиХ”.

На данашњој сједници к знању је примљен Финансијски извјештај Канцеларије за ревизију институција БиХ за прва три мјесеца ове године.

Комисија је одгодила изјашњавање о посланичкој иницијативи Предрага Којовића, Аиде Баручије, Мирјане Маринковић-Лепић и Дамира Арнаута којом од Савјета министара траже да хитно, а најкраће у року од 15 дана у парламентарну процедуру достави измјене и допуне Закона о јавним набавкама.

Комисија је током расправе о приједлогу измјена Закона о јавним набавкама констатовала да се на овим законским измјенама ради двије године и да је потребно прибавити мишљења и ставове и Агенције за јавне набавке и Савјета министара.