Пјесник и писац Мирослав Мика Антић /1932-1986/, “вјечити дјечак” српске литературе, изузетан лиричар и инвентиван пјесник за најмлађе који је у пјесме унио колорит језика банаћанских сељака, умро је на данашњи дан 1986. године.

Мика Антић пише о ситницама које човјека окружују, а које он није у стању да примијети оптерећен свакодневицом.

Антић је у родном Мокрину похађао основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије у Београду.

Живио је у Новом Саду. Прије него што је постао познат бавио се разним пословима – био је морнар, радио у луткарском позоришту… Осим писања бавио се и сликарством, журналистиком и филмом.

Био је и уредник листа “Ритам” и “Дневник” у Београду, те “Младог поколења” у Новом Саду.

За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима “Свети пијесак” и “Доручак с ђаволом”.

Написао је збирке пјесама: “Испричано за пролећа”, “Плаво небо”, “Рождество твоје”, “Псовке нежности”, “Гарави сокак”, “Концерт за 1001 бубањ” и “Кикинда”. Познат је по пјесмама за дјецу: “Плави чуперак”, “Посљедња бајка”, “Насмејани свет”, “Шашава књига”, “Прва љубав” и “Свашта умем”. Такође, написао је радио драме “Отужни марш” и “Повечерје”.