Диња је једна од омиљених летњих намирница, а осим што је укусна, у себи носи велике благодети по организам.

Диња је једногодишња биљка која припада породици краставаца, због чега спада у поврће иако је многи сматрају воћем.

Потиче из Азије и Африке, а била је позната још у време старих Египћана, Римљана и Грка.

Уз лубенице, диња у себи садржи највише воде, чак 90 одсто. Пуна је витамина Ц, Б и А, као и калцијума, калијума, магнезијума, фосфора, гвожђа, бакра и мангана. Садржии тиамин, ниацин, витамин Б6, фолате, пантотенску киселину.

Једна порција диње (177-грама) садржи:

Калорије: 64Угљени хидрати: 16 грамаВлакна: 1,4 грамаПротеини: 1 грамМасти: 0 грамаВитамин Ц: 53% референтног дневног уноса (РДИ)Витамин Б6: 8% од РДИФолна киселина: 8% од РДИВитамин К: 6% од РДИКалијум: 12% од РДИМагнезијум: 4% од РДИ

Поред тога, она садржи и једињења са јаким антиоксидативним капацитетом, укључујуц́и бета-каротен (про-витамин А), фитоен, кверцетин и кофеинску киселину.

Штити здравље очију

Диња садржи нутријенте важне за здравље очију – бета каротен (из којег се ослобађа витамин А), витамин Ц, лутеин и зеаксантин. Зеаксантин је важан каротеноид који се апсорбује у ретину ока где делује антиоксидативно и као УВ заштита.

Неколико студија је показало да каротеноиди успоравају деструктивни процес у ретини и ретиналном пигменту који води до макуларне дегенерације (болест средишњег дела мрежњаче која се обично јавља код старијих особа).

С обзиром на то да су бројне студије указале како озбиљан недостатак витамина А и Ц може довести до глаукома и макуларне дегенерације, па чак и до слепила, диња је одличан избор за спречавање или успоравање развоја ових поремећаја.

Смањује ризик од астме

Ризици развијања астме нижи су код људи који конзумирају веће количине одређених нутријената. Један од њих је и бета каротен, пронађен у жутом и наранџастом воћу попут диње, бундеве, шаргарепе и зеленог лиснатог поврћа попут спанаћа и кеља.

Витамин Ц такође је важан нутријент који штити од астме, помаже против губитка кисеоника, те смањује ризик од алергијских реакција.

Чува срце и регулише притисак

Диња садржи влакна, калијум, витамин Ц и колин који чувају здравље срца. Конзумирање хране калијумом помаже у регулисању нивоа натријума што је важно у смањену високог притиска.

Калијум помаже организму у ослобађању вишка натријума и тако смањује повишен крвни притисак. Калијум је потребан и за регулисање равнотеже воде, кисело-базне равнотеже и неуромускуларне функције, а такође игра важну улогу у преносу електричних импулса до срца. Унос калијума повезан је и са смањеним ризиком од капи и губитка мишићне масе. Овај минерал чува густоћу костију те спречава настанак камења у бубрегу.

Нека нова истраживања тврде да бета каротен из диње помажу у борби против рака плућа , али и код рака грлића материце, желуца и оралних форми.

Биљна влакна повољно делују на чишћење организма од токсина и смањују надутост стомака.

Истовремено, вода и калијум из диње подстичу рад бубрега и помажу у уклањању штетних материја.

У народној медицини овај плод представља лек и за психичко смирење. Нарочито се препоручује после обилног знојења, јер организму надокнађује изгубљену течност и потребне минерале.

Диња се користи и за лечење упале жучних и мокраћних путева, као и код убода, опекотина и терапије бола. Користе се и облоге од исцеђеног сока диње, или се нарендана кришка или кора стави на болно место.