Живот убрзане данашњице, поготово у градовима, попраћен је разним емоцијама, догађајима и лекцијама које остављају посљедице.

Стрес код куће, на послу, непредвиђени догађаји, притисак због обавеза, лоше здравље, изненађења, породични живот, тајне које не смијемо никоме рећи, немир због финансијске нестабилности, туга, срећа, авантуре – безброј је осјећаја које је немогуће елиминисати или им чак открити узрок. Добра вијест је да емоције и реакције на њихове посљедице можете квалитетније доживјети и анализирати једном једноставном техником “јоурналинга”, односно писањем дневника.

Истраживања и тврдње многих психотерапеута указују на то да вођење дневника које укључује мисли и осјећања поводом онога што нам се у животу дешава помаже да се изборимо са свакодневним проблемима. Такође нам помаже да испунимо своје циљеве у будућности и сагледамо свој напредак ка испуњавању истих.

Дневник као терапеутско средство

Писање дневника није резервисано само за тинејџере, већ је препоручљиво и за одрасле. Многи психолози и психотерапеути препоручују својим клијентима вођење дневника управо због његове вишеструке користи за психу. На тај начин повећава се интроспективна способност особе, стиче се јаснији увид у мисаони ток и емоционално стање, узроке стреса и начине на који се с њим особа суочава. Тако се може пратити шта је оно што нас у животу увесељава, који су нам извори задовољства и радости, а шта нас растужује, узнемирава и када се с тим ситуацијама носимо мање или више успјешно.

Када на папир ставите оно што вас у глави мори, исти садржај добија другачији значај, често се стекне увид да то није тако страшно и нерјешиво, јер сагледате ствари са дистанце, на много реалистичнији начин. Такође, уз помоћ дневника можемо да пратимо сопствене промјене и напредак, да видимо како нам је било раније, а како нам је сада, колико смо се промијенили и какве ефекте то има на наш свакодневни живот. Можемо пратити не само колико се мијењамо, већ и на који начин смо сами допринијели да се ствари у нашем животу мијењају.

Начину вођења дневника можете приступити потпуно индивидуално, у односу на домете личне креативности. То може бити препричавање дневних искустава, али може бити и сасвим измишљена прича у којој пројектујемо тренутна осјећања и (не)остварене жеље. То може бити цртеж, стрип, пјесма, било шта што асоцира на тренутно стање ума и душе. Неки психотерапијски правци налажу дневник као саставни дио терапијског процеса и нуде његову стриктно дефинисану форму. То не треба схватити као ограничење, већ као показатељ тога да је вођење дневника препознато и од научно подржаних праваца у психотерапији као алат који потпомаже процесу исцјељења.

Вођењем дневника сазнајемо који су то догађаји поводом којих се узнемиравамо, шта нас је у свему томе тачно узбудило, које су то мисли и закључци који нас одржавају у неповољним емоционалним стањима и, коначно, шта се дешава када нешто у том механизму промијенимо.

Можете изразити своје негативне емоције

Постоји нешто ослобађајуће у изражавању својих најдубљих емоција, болних искустава или негативних мисли на папиру.

Као што се осјећате боље када подијелите свој проблем с неким, исто тако изражавање негативних емоција и ствари које вас тиште на папир, помоћи ће вам да их лакше “отпустите” и осјетите олакшање.

Дневник можете водити:

*Онлине кроз блог – Препорука је да припазите шта од својих приватних информација стављате на интернет, блог може бити јаван или приватан.

*На папиру (обична свеска може послужити, до тога да можете купити намјенски дневник за писање у специјализованим књижарама) – најстаромоднији, али већини и најдражи начин вођења личних записа.

*На приватном рачунару, таблету или мобилном телефону – дневник је изразито приватна ствар, зато када пишете текст у ваш дневник, пишите о оном о чему ви желите, не оно што би други хтјели прочитати. Сматрајте свој дневник пријатељем и сигурним мјестом.

Записивање је битно јер је:

*Важан подсјетник на прошле догађаје.

*Изврстан начин да оставите писани траг свега.

*Издувни вентил за емоције.

*Користан алат за организовање.

*Замјена за слушаоца којем можете рећи све.

*Начин за креативно изражавање како бисте дошли до нових идеја.

*Писањем дневника можете једноставно редуковати стрес или анксиозност. Можете почети малим корацима, ако вам се вођење дневника чини захтјевним задатком. На примјер, почните с двије реченице у једном дану, то стварно не би требало бити тешко, а помоћи ће вам при стицању навика на редовно вођење дневника.

БРАИН ДУМП:

Браин думп је техника чишћења и организовања ума. Све што требате је обична свеска и оловка. Запишите све ствари које имате да обавите као примјер вашег првог браин думпа.

Браин думп је с једне стране гледање вашег личног списка било чега што мислите да има смисла пописати – служи како бисте се организовали и фокусирали што боље. Овај списак можете практиковати на дневној бази јер је прилично једноставан тип дневника. Веома је корисно радити ову технику када се осјећате заглављено или имате неки проблем због којег не можете спавати – покушајте сваку вече прије спавања и увидјећете колико вас заправо може опустити.

Шта све можете записивати у своје Браин думп биљешке?

Дневне задатке (све обавезе које би требало да извршите у надолазећем дану, договоре, позиве).

Седмичне задатке (све обавезе које би требало да извршите у седмици).

Мјесечне задатке (сви задаци и обавезе које бисте вољели обавити у предстојећем мјесецу, ако су задаци велики – подијелите их како бисте се лакше организовали у коначници).

Будуће циљеве (Тужни сте што сте престали одлазити на курс плеса? Овим начином увелико свој ум можете подсвјесно натјерати да се вратите у акцију).