Спавајте младићи, везани сечени,
Спавајте младићи, рано доречени.
Спавајте пупољци, пре времена свели,
Без свести о срећи коју бокор дели.
На празник за око, у Недељу Цветну,
Кад се све лепоте над извором сретну,
Кад сви од радости буду ван памети,
Хоће ли бити неког бар да вас се сти.
А могли сте бити и ви срећни исто,
Уз српско девојче, невино и чисто.
Спавајте пупољци, на правди спаљени,
А могли сте бити украс васељени.
Мир вашим костима крај друмова прашних,
Покој вашој души после мука страшних.
Спавајте крај друма сном предачких сенки,
Спавајте младићи, невини во вјеки.
Милан Ненадић (јул, 1995.године)