Обавезе којима су многи људи у данашње време претрпани, не дозвољавају појединцима да се довољно наспавају.
Због тога је све чешћа појава да после напорног дана на послу, особа прилегне и одрема неко краће време код куће.
Међутим, да ли је то добро по наше здравље?
Одговор је, углавном, да!
Без обзира на то што дремка не може скроз да надокнади неадекватно спавање или лош квалитет ноћног сна, кратко спавање поподне у трајању од највише 20-30 минута може да побољша наше расположење и будност.
Постоје три врсте дремке:
Планирана дремка – то је кратко дремање пре него што заправо заспимо. Ову технику можете да користите кад знате да ћете тог дана касније отићи на спавање него обично или као механизам за одбрану од умора који вас очекује, преноси портал ситоиресето.цом.
Хитна дремка – процес кад вас одједном савлада умор и не можете да наставите са послом који сте радили или вам падне притисак па морате неизоставно мало да прилегнете. Ову врсту дремке можете да примењујете када сте поспани у вожњи или када радите са неким тешким и опасним машинама.
Обичајна дремка – је када сваки дан, у одређено време, практикујете да одете мало да прилегнете и одремате. Мала деца обично могу да заспу сваки дан у одређено време и старији људи, који су тако навикли, после ручка.
Због чега је добра кратка дремка?
Дремање у трајању од 20 до 30 минута препоручује се ради одржања будности. Оваква врста дремке пружа значајну корист за побољшање перформансе будности без ометања ноћног сна и осећаја да сте гроги након тога.
Истраживање које је радила НАСА код поспаних пилота и астронаута утврдила је да дремка од 40 минута за 34% повећава њихову радну способност и будност чак 100%.
Кратко спавање може да повећа будност непосредно након дремања и може да продужи будност неколико сати касније у току дана. Планирано дремање се прописује онима који пате од нарколепсије, а дремање има својих психолошких предности.
Скоро рађена студија приказана у истраживачком магазину Слееп показује да 10 минута дремања даје највише користи у смислу смањења поспаности и побољшања когнитивних перформанси.
Негативне последице дремања
Иако има добре стране, дремка није увек најбоља опција за свакога. На пример, неки људи не могу да спавају нигде сем у свом кревету. Дремање на послу и радном месту је све друго сем могућег и пристојног.
Други људи једноставно имају проблема са спавањем током дана. Не прија им то брзо падање и подизање из једног стања свести у други. Након тога осећају се поспанијима него пре дремања.
Ако иначе имате проблема у спавању током ноћи, дремка може само да га повећа.
Све у свему, уколико вам прија, кратка дремка је пожељна и за бољу физичку и менталну активност и немојте да се осећате да нешто лоше радите ако практикујете ову активност током дана.