На ријеци Бистрици у Гораждевцу 13. августа 2003. године непознати нападачи из аутоматског оружја покосили су српску дјецу на импровизованом купалишту, удаљеном 300 метара од центра овог српског села у општини Пећ на Косову и Метохији.

Преостали Срби у Гораждевцу истичу да не вјерују да ће бити пронађени злочинци који су прије 17 година усмртили деветнаестогодишњег Ивана Јововића и дванаестогодишњег Панту Дакића, а њихових четворо вршњака тешко ранили.

Парох гораждевачки Ненад Нашпалић упутио је апел да злочинци буду изведени пред лице правде, истичући да су починиоци познати, али да су “заштићени као и сви други који су огрезли у проливеној крви Срба”.

“Зато би требало да из Гораждевца у свет оде апел да одговорни из КФОР-а и УНМИК-а, посебно тадашњи шефови УНМИК полиције Штефан Фелер и УНМИК-а Марти Ахтисари, одговарају пошто им савест није чиста јер нису испунили обећање да ће преврнути сваки камен да пронађу злочинце и изведу их пред лице правде”, нагласио је Нашпалић.

Он је изразио увјерење да ће “злочинце као и оне који су их штитили и штите стићи рука Божје правде и да ће тек тада душе страдале деце, њихових породица па и свих Срба бити спокојне”.

Нашпалић је рекао да ће сутра у Цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу бити служен парастос искључиво у присуству породица страдалих српских младића пошто је Косовска полицијска служба због епидемије корона вируса забранила окупљање више од пет особа на једном мјесту.

Дарко Димитријевић, чији су вршњаци 13. августа 2003. страдали на Бистрици, за Срну је рекао да је за сваку осуду “ћутање међународних `бораца` за владавину права и људи који настоје, декларативно, да на Косову и Метохији успоставе демократско друштво засновано на поштовању људских права”.

“Гораждевац, данас и пре 17 година није исти. Тада нас је злочин објединио и ујединио, а данас разбијени и подељени налазимо се пред издисајем јер нас је управо злочин на Бистрици довео у ситуацију, не само да не верујемо странцима и Албанцима, него више не верујемо ни једни другима”, рекао је Димитријевић, наводећи да је данас у Гораждевцу остало око 700 Срба од предратних око 1500.

Он је додао и да забрињава то што је у овом највећем српском селу у Метохијској котлини “све на продају, што Срби продају имања ослоњена управо на `импровизовано купалиште` на Бистрици где је страдала српска младост”.

Подсјећајући да је 2011. године Еулекс обуставио истрагу и због недостатка доказа затворио случај, Димитријевић је рекао да у Гораждевцу не постоји особа која вјерује да ће злочинци одговарати “јер је свима јасно да је улога међународног фактора да скривањем истине о злочинима над Србима заокружи сопствени пројекат звани `независно Косово`”.